Izvor: Blic, 27.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rokenrol me je duhovno obogatio
Rokenrol me je duhovno obogatio
Bruno Langer, frontmen 'Atomskog skloništa', leto provodi svirajući. U svom oldtajmeru, nekada Titovom 'mercedesu' iz 1971, putuje po celoj bivšoj Jugoslaviji, od grada do grada i gitarom prenosi predanja okupljajući ljude, dobre ljude, kako kaže, oko rokenrola.
'Atomsko sklonište' nakon dugogodišnje diskografske pauze sprema i novi album.
- Radimo na pesmama koje dugo nosim u glavi, ali dok je bilo ratno vreme nisam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bio u stanju da se bavim umetnošću.
Nekada ste pevali o kataklizmi, skoro predviđajući ono što se, nažalost, kasnije i dešavalo u bivšoj državi. Koje su to priče za koje sada osećate potrebu da ih ispričate?
- Shvatio sam da ne mogu rešiti svetske probleme pa sam se manuo kolektiviteta u svakom smislu. Okrećem se čoveku, jer čovek je danas, uprkos gužvi na planeti, zaista sam u ovom svemiru. Zanima me ono što nosimo svi u duši. Naizgled smo previše tvrdi i otuđeni. A nismo! U suštini smo strašno ranjivi. O toj ranjivosti kroz pesme želim nešto da kažem. Ali nemojte misliti da će to biti neka limunada i cviljenje. Koga biste danas pustili u svoje atomsko sklonište, koje može biti i metafora neke nove Nojeve barke?
- Sve ljude dobre volje. Kada sam ratnih godina svirao u Nemačkoj, rekao sam da sviram za naše ljude. Pitali su me koji su to naši ljudi, valjda su mislili samo na Hrvate. Rekao sam: 'Naši ljudi su oni koji vole rokenrol.' I jeste tako. Nisam ja, daleko bilo, političar pa da delim ljude po naciji i boji kože. Godine 1991. rat je već počinjao a vi ste došli na Gitarijadu u Zaječar i preplakali ceo koncert. Da li ste zbog toga imali problema u Hrvatskoj?
- Ne. Mislim da je jedini čovekov problem strah. A kad je neko odvažan i čini sve iskreno i po svom najdubljem uverenju, onda nema problema. Ni sa sobom, ni sa drugima. Takve ljude poštujete i ne dirate. Vernik ste i tvrdite da svaki čovek ima neku misiju na ovoj planeti. Kako prepoznajete svoju?
- Nedavno sam bio u Mrkonjić Gradu na džez festivalu. Jedan čovek mi je prišao i poljubio ruku. Bio sam šokiran. Kakav rukoljub?! To nema smisla, rekao sam mu. A on mi je objasnio da je to gest vrhunskog poštovanja. Političari misle da imaju neku misiju, a oni su u stvari lažni proroci ovog doba. Meni je Bog dao sreću da mogu da se bavim rokenrolom. Prošao sam ceo svet i upoznao predivne ljude od Amerike do Evrope. I nisam se novčano, već duhovno obogatio svirajući rokenrol. Nikada novac nije ni bio primaran. I na najvećim koncertima zemaljski menadžeri, kao pragmatični ljudi, uzimali su najveći deo, a nama se često dešavalo da nakon koncerta nemamo ni za 'koka-kolu'. Oni su nosili vreće novca, a mi vreće pune uspomena. Često ističete da su vam nastupi na 'Tašu' u Beogradu ostali u najlepšoj uspomeni.
- Da. Koncerti na 'Tašmajdanu' bili su najveća manifestacija ljubavi između publike i 'Atomskog skloništa'. Za to se vredelo roditi! Kada izađe novi album, sigurno ćemo opet svirati na 'Tašu'. Jedva čekam. Nekada je za ljubav trebalo imati dušu, a danas?
- (smeh) Pa, sve češće na koncertima čujem da muški deo publike peva: 'Jer za ljubav treba imat’ para.' A ja im sa scene odgovaram: 'Ne treba para! Ne može se ljubav kupiti. Seks da, ali ljubav je posebna hemija i tu je novac nemoćan.' I dalje se družite sa Borom Đorđevićem, o čemu pričate kada se sretnete?
- Nas dvojica smo veliki prijatelji. Svaki susret sa njim me veoma veseli. Kad se nađemo, pričamo o muzici, ali i o životnim problemima. Obojica se pomalo borimo protiv vetrenjača. Prošlog januara prvi put niste održali tradicionalni memorijalni koncert u znak sećanja na svog pokojnog pevača Serđa?
- To je velika manifestacija, nastupa po 300 izvođača, ali je problem finansirati tako nešto. Nije lako naći sponzora jer su potencijalni finansijeri velike multinacionalne firme koje očigledno misle da nije zanimljivo ulagati u rokenrol. Šteta. Zahvaljujući upravo tim našim akcijama opremljeno je onkološko odeljenje bolnice u Puli. Ali, nažalost, reč humanitarno se iskompromitovala. Danas mnogi misle da je to izgovor da neko strpa pare u svoj džep.
S. Stanković
