Izvor: Press, 06.Jul.2013, 15:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rođendan nezaboravne Fride Kalo
Poznata slikarka, rođena kao Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon, tokom svog života rvala se sa ogromnim fizičkim patnjama, ali uprkos tome bila je obuzeta velikom željom za životom.
Pored činjenice da se sa šest godina razbolela od poliomijelitisa zbog kojeg joj je jedna noga ostala slabije razvijena, septembra 1925. godine dogodila joj se nesreća koja je obeležila čitav njen život.
U sudaru dva vozila ona je povredila kičmu, vrat, rebra, karlicu ... a lekari >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << su predviđali da će ostati nepokretna. Međutim, Frida je ponovo prohodala, ali je do kraja života trpela bolove i do 13. jula 1954, kada je preminula, imala više od 30 operacija.
Ona je neke podatke o svom životu izmislila kako bi bili u skladu sa njenim doživljajem sopstvene ličnosti. Važno joj je bilo samo ono što oseća u srcu.
Slikarstvo ju je održavalo u životu i uvelo je u umetnički svet Meksika gde je ponovo srela umetnika Dijega Riveru, kojem su se dopale njene slike i koji ju je ohrabrivao da nastavi.
Oni su ubrzo nakon toga započeli ljubavnu vezu, a venčali su se 21. avgusta 1929. godina. Njihov brak je bio pun razmirica, afera, avantura, putovanja. Njihova veza je bila obeležena brojnim avanturama, alkoholom i cigaretama.
Iako je Rivera imao puno afera, čak i sa Fridinom sestrom, podržavao je njeno slikarstvo. On joj je preporučio da nosi tradicionalnu meksičku odeću, neobičan nakit, što je uz upadljive obrve postalo njen zaštitni znak.
Na 55, od njene 143 slike, su autoportreti koji sadrže lični simbolizam dopunjen grafičim anatomskim referencama. Bila je pod uticajem autohtone meksičke kulture, čije je viđenje slikala jakim bojama, mešavinom realizma i simbolizma.
Iako je rad Fride Kalo ponekad klasifikovan kao nadrealistički, i ona jeste nekoliko puta izlagala sa evropskim nadrealistima, sama je odbacila takvu kategorizaciju. Njena preokupacija ženskim temama i figurativnom verodostojnošću kojom ih je predstavljala, načinila je od nje feminističku kultnu ličnost zadnjih decenija 20. veka.
Nakon smrti, njen pepeo je stavljen u prekolumbovsku urnu koja je izložena u njenom bivšem domu Plava kuća u Kohoakanu, koji je pretvoren u muzej i sadrži veliki broj njenih radova.
