Izvor: Blic, 29.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rep poezija
Rep poezija
Rep kultura se ispostavila kao neverovatno zanimljiv fenomen. S jedne strane, promovisala je ideal uličnih gengova, pobunu društvenih autsajdera u rasno opterećenoj Americi, donela modni stil koji promoviše kapuljaču, kao neku vrstu nove maske, preventivnog štita za komunikaciju sa svetom, trenerku kao znak odbijanja da se pristane na utegnutost i umivenost srednje klase. Promovisala je i gole stomake kod devojaka čak i u zemljama gde se temperatura ne penje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iznad 15 stepeni, čak ni leti. Promovisala je i izvesni porno diskurs, sa svim onim spotovima u kojima su devojke-igračice polugole, promovisala je koreografiju koja ima u sebi, podjednako, elemente ulične odbrane, ali i otvoreno akcentovanje tela i polnosti uopšte, promovisala je i takozvani ulični rečnik prepun psovki, ali je donela i nešto fenomenalno - inspirisala je decu, diljem kugle, da pišu pesme.
Tako je poezija postala sredstvo komunikacije - klinci danas sede ispred svojih kompjutera i pišu pesme - posle decenije i po duhovnog beznađa i motoa koji je glasio 'dvesta na sat' i 'koka-kola', 'malboro', 'suzuki', rep poezija koja klija u svakoj kući u kojoj raste urbani adolescent, najlepša je stvar koja je mogla da se desi ovoj generaciji. Poezijom, stihovima i rimom, oni komuniciraju sami sa sobom, jedni sa drugima i sa često neprijatnim i zastrašujućim svetom koji ih okružuje. Repovanje danas znači pisanje pesama, a sama institucija pisanja - znači pokušaj da se od vlastitog trenutka, od vlastitog života napravi nešto. Svaka napisana pesma u kompjuteru, znači, između ostalog, i par sati manje ispred televizora, iz koga zjapi samo očaj.
Možda bi Ministarstvo za obrazovanje moglo da podrži ovaj fenomenalan trend. Rep poezija je poezija ove generacije dece. A pisanje, vodi u čitanje. I obrnuto.
