Izvor: Prva.rs, 29.Sep.2014, 14:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Protesti u Hongkongu - "kišobranska revolucija"

 
To su najmasovniji protesti u Hongkongu otkad je Kina 1997. godine ponovo preuzela kontrolu nad bivšim britanskom kolonijom.

Rojters je ocenio da najnoviji događaji predstavljaju "najveći izazov Pekingu od gušenja demonstracija na Trgu Tjenanmen pre 25 godina", dok ih Agencija Frans pres (AFP) poredi s pokretom "Okupirajmo Vol strit" iz 2011. godine.

Pošto su demonstranti "naoružani" kišobranima, suncobranima, plastičnim kabanicama i maskama kako bi se zaštitili >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << od suzavca, pokret je na društvenim mrežama nazvan "kišobranskom revolucijom".

Protesti su eskalirali tokom vikenda zbog prošlomesečne odluke Pekinga da odbaci otvoreno nominovanje kandidata za izbore za čelnika Hongkonga, prve u istoriji, koji treba da budu održani 2017. godine.

Kineske vlasti su 2008. godine najavile da će razmotriti mogućnost da do 2017. godine dozvole direktne izbore u Hongkongu, a 31. avgusta su saopštile da su direktni izbori odobreni, ali da će birači moći da glasaju za nekog od prethodno odobrenih kandidata s liste.

To znači da će kandidate birati odbor sačinjen uglavnom od propekinških tajkuna, što mnogi građani Hongkonga smatraju kršenjem obećanja o većoj demokratiji poluautonomne teritorije, naveo je Asošiejtid pres.

Demonstracije su pokrenuli studenti i demokratski aktivisti pokreta građanske neposlušnosti "Okupiraj centar s ljubavlju i miroljubivo", koji traže da političke reforme i demokratski izbori budu u skladu s međunarodnim standardima, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).

Studenti su 22. septembra počeli proteste bojkotujući nastavu, a pridružili su im se i učenici srednjih škola. Demonstranti su u petak zauzeli glavnu vladinu zgradu, što je izazvalo eskalaciju napetosti, a potom su im se priključili i aktivisti pokreta "Okupiraj centar", koji su prvobitno bili planirali da kasnije počnu svoju kampanju.

Mada je Hongkong pod kontrolom Pekinga, građani imaju pravo na slobodu govora i proteste, premda ne mogu direktno da biraju svoju vladu. 

Ponekad ti protesti urode plodom, kao što je bio slučaj 2002. godine, kada su izbile demonstracije zbog kontroverznog predloga zakona o nacionalnoj bezbednosti, koji je naknadno odbačen.

Hongkong, nekada dom ribara i farmera, izrastao je u modernu poslovnu i trgovinsku metropolu u kojoj je izmešan uticaj Zapada i Kine.

Bivša kolonija, koju je Velika Britanija posle Prvog opijumskog rata bila iznajmila od Kine na 99 godina, postala je, po isteku tog roka pre 17 godina specijalni administrativni region Kine.

Sistem uprave temelji se na principu "jedna zemlja, dva sistema", po kojem je Peking da regionu visok stepen autonomije i dozvolio da do 2047. godine zadrži svoj ekonomski i socijalni sistem, a zadržao je kontrolu nad spoljnom i odbrambenom politikom. Teritorija ima sopstvenu valutu i carinu.

BBC navodi da kineska Komunistička partija nije naklonjena pokretima koji bi mogli biti shvaćeni kao izazov njenom autoritetu, kao i da ne želi da se prodemokratska kampanja raširi na druge delove zemlje. Mada je vlada Hongkonga, posle upotrebe suzavca i pendreka nad demonstrantima, povukla interventne policijske snage s gradskih ulica uz ocenu da se protesti smiruju, britanska televizija smatra da kineski lideri još ne mogu mirno da spavaju.

BBC navodi da su kineske vlasti preduzele mere za ograničenje širenja informacija putem medija i interneta o događajima u Hongkongu.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je danas "Okupiraj centar" ilegalnim pokretom, a državni mediji optužili su za "haos" u Hongkongu "radikalne opozicione snage".

U Hongkongu, građani imaju različita mišljenja o situaciji: dok neki podržavaju proteste i žele više demokratije, drugi su uzdržani prema ideji građanske neposlušnosti jer smatraju da bi mogla da škodi privredi. 

Ima i onih koji smatraju da je rešenje koje je ponudio Peking pragmatično i da ga treba prihvatiti.
 
Zbog protesta sunovrat akcija na Hongkonškoj berzi
Akcije na Hongkonškoj berzi su danas pale, dok je lokalni dolar "skliznuo" na šestomesečni minimum prema američkom dolaru, pošto su zbog protesta prodemokratskih aktivista zatvorene mnoge škole, preduzeća i banke u Hongkongu.

"Očigledno je da ćemo se u narednim danima suočiti sa velikom rasprodajom i kolebanjima na Hongkonškoj berzi", navodi se u izveštaju njujorške konsultantske kompanije "JL Voren Kepital". 

Posledice demonstracija će se, ocenjuje kompanija, najviše osetiti u maloprodajnom sektoru kada u sredu počne praznik "Kineska zlatna nedelja", za koji svake godine najveći broj zaposlenih Kineza dobije slobodne dane. Oni, po tradiciji, pohode brojne atrakcije širom zemlje, prenosi agencija Frans pres.

Kako podseća agencija, bes demonstranata izazvala je odluka Pekinga doneta u avgustu, kojom se Hongkongu ne dozvoljava slobodan izbor gradonačelnika na izborima 2017. godine, iako je prilikom preuzimanja Hong Konga od Velike Britanije 1997. godine, tom administrativnom regionu bila obećana široka autonomija.

Po Osnovnom zakonu Hong Konga predviđen je razvoj demokratskih procesa, međutim Peking može da stavi veto na promene politickog sistema pa su prodemokratske snage iritirane ovim, kako su navele, sporim tempom političkih reformi.
Izvor: Tanjug

Nastavak na Prva.rs...