Izvor: Dzungla.org, 11.Okt.2011, 16:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prošlost sačuvana u Judejskoj pustinji
Reporter “Novosti” na putu po Izraelu, Judeji i na obalama Mrtvog mora
Jerusalim je najdragoceniji grad na svetu. Najvoljeniji onima koji su u njemu i njegovim građanima rasutim po svetu, ali i najomraženiji onima koji ga žele, a nemaju ga. Jer, i posle toliko prolivene krvi mnogi polažu prava na njegove zidine i spremni su da plate visoku cenu.
To je grad u kojem su se mešale moći imperija i, još od Jude, dešavale najveće izdaje. Iz ovog grada mnogi >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << su prognani, a danas kroz njegove kapije i među njegove zidine dnevno prođe hiljade posetilaca.
Jerusalim je savršen kao tajna. U njemu se oseća miris vlažnog vazduha sa Mediterana i sanjaju pustinjski snovi. U ovom intrigantnom gradu i tokom najvrelijih meseci sveže su noći, a sećanja daleka.
Istorija ovog grada stara je pet hiljada godina, a njene relikvije, koje pohode turisti, su i ona čuvena stena na kojoj je Avram prineo Isaka kao žrtvu, Solomonov hram i Davidov grob. Jerusalim je grad najvećeg stradanja, a na mestu Golgote i Hristovog groba nalazi se vizantijska crkva Vaskrsenja. Na mestu prekrasnog Irodovog hrama, Omar Kalif izgradio je džamiju Al Aksu, sa zlatnom kupolom, a ispred džamije nalazi se kamen sa otiscima kopita Muhamedovog konja. Inače, Jerusalim se u islamu smatra trećim mestom po svetosti, posle Meke i Medine.
Jerusalim je sveto sastajalište sveštenika, rabina i hodža koji se i dalje nadmudruju i sipaju bisere u kladenac ljubavi i mržnje. I dok je ovaj grad prepun istorije “koja traje”, u Tel Avivu smatraju da je taj svet potpuno prevaziđen. Ali, tri i po miliona hodočasnika godišnje poseti nesvakidašnju energiju Jerusalima, a među njima i 650.000 ruskih turista kojima kao da je Dostojevski „pisao putni nalog“. Svi oni kada napuste grad srce im je toliko puno da se presipa.
Kada posetilac sa Maslinove gore gleda ka gradskim zidinama prvi pogled pada na zlatnu kupolu pored džamije Al Akse. Drugome je pogled stao na mnoštvo hrišćanskih bogomolja koje su kao beskraj sučeljenih ogledala, a treći se zaputio ka velikom groblju. A grobno mesto ovde dostiže cenu i od po milion dolara. I kao da je to najprirodniji sled, život u Jerusalimu pulsira unutar zidina: vernici užurbano koračaju pognutih glava, deca uz smeh trče uskim kamenim ulicama, prodavci nude đevreke, brojanice, šarene marame, slatke urme i mirisne začine...
Susret sa Jerusalimom počinje u Getsimanskim vrtovima i crkvi Agonije, gde se Isus molio sa apostolima Jovanom, Jakovom i Petrom. Iako je činjenica da je Titus posekao sve drveće oko Jerusalima, vernici smatraju da su masline u ovom vrtu stare 2.000 godina, jer koren nikada ne umire i novi izdanci stalno izbijaju. Tokom turske okupacije trgovci, braća Bošković, otkupili su crkvu Agonije od Turaka. U 12. veku zdanje u kojem je održana Tajna večera u predvečerje turskih osvajanja otkupio je Sveti Sava. U najtežim godinama mračnog srednjeg veka duh pravoslavlja održalo je grčko trgovačko plemstvo. Nedaleko od Getsimanskih vrtova je i pravoslavna crkva Marijinog groba u kojoj se čuva ikona Bogorodice Jerusalimske. Optočena srebrom ona je i umirujuća i prkosna, krotka i preteća i 1999. godine u hramu Svetog Save na Vračaru štitila je Beograd od bombardovanja. U Vitlejemu se, u crkvi Hristovog rođenja, nalazi ikona Bogorodice koja ima osmehnute oči i nasmešena usta, dok je na suprotnom zidu prikazan đavo u potrazi za sluganjskim dušama.
Grad je unutar zidina podeljen na jevrejsku, arapsku, pravoslavnu i jermensku četvrt, a van zidina prostire se moderan deo, novi Jerusalim, koji je, takođe, prepun kontrasta: brze hrane i luksuznih restorana u Nemačkoj koloniji, stare Jehuda pijace i preskupog šoping centra Mamila. S druge strane grada otvoreni put vodi ka pustinji, ka pećinama gde su pronađeni Kumranski rukopisi, ka Masadi, kibucima, nacionalnom parku Ain Gedi, Mrtvom moru i, konačno, Sodomi.
Kulturno bogatstvo tadašnje zemlje na prelazu stare u novu eru najbolje se ogledalo u rukopisima jevrejske sekte Esena, koji su pronađeni u ćupovima, u neposrednoj blizini Mrtvog mora, u Kumranu, jednom od najznačajnijih arheoloških otkrića 20. veka. U pećinama te pustinjske zabiti pronađeno je 967 rukopisa koje su tu sakrili pripadnici sekte Esena. Zapravo, slučajno ih je pronašao čobanin koji je spasavao svoju kozu koja je upala u pećinu. Ti rukopisi danas se čuvaju u specijalnim uslovima u Hramu knjige Izraelskog muzeja u Jerusalimu. Njihovi vlasnici, Eseni, tada, pre 2.000 godina, napustili su Jerusalim i iskušenja svakodnevnog života i u miru pustinje, poput monaha, živeli po strogim pravilima i principima svoje specifične prehrišćanske vere. Zapravo, oni su se, uvereni da će biti propast sveta, okupili u bratstvu i pronašli mir u pećinama. Živeli su u celibatu, a dan im se sastojao od molitve, ritualnog pranja, skromnog ručka i prepisivanja svetih tekstova na svitcima, na hibru, aramejskom i grčkom jeziku.
Ovaj prostor je u vreme rimskog kralja Judeje, Iroda Velikog, koji je izgradio Drugi hram u Jerusalimu, Masadu, Irodijum i Cezareju, bio burno mesto za život. Tadašnji Jevreji su Rimljane gledali ispod oka, a Masada je pravi dokaz na kakva su sve iskušenja i patnje bili spremni. Masada se nalazi na istočnom obodu Judejske pustinje, na visini od 450 metara i odličnom položaju koji je utvrdio Irod Veliki 31. godine pre naše ere. Irod je, uz fascinirajući vodovod, izgradio i danas poštovanja vredan spa-centar sa neverovatnim pogledom na Mrtvo more. Spa na latinskom znači 'salute per akva' (pozdrav vodi).
Tokom Prvog jevrejsko-rimskog rata grupa jevrejskih pobunjenika Sikara preotela je palatu i utvrđenje Masadu od rimskog garnizona. Sikari (sika znači mač) sa porodicama su proterani iz Jerusalima, usput su im se pridružili preostali Eseni i sa vrha Masade dve godine su prkosno gledali u Desetu rimsku legiju. Upravnik Judeje, Flavije Silva, doveo je jevrejske robove da izgrade prilaznu rampu, u proleće je ušao u grad, a pobunjenici, branioci Masade, njih 988, kada su videli da ne mogu odbraniti utvrđenje, počinili su kolektivno samoubistvo zajedno sa članovima svojih porodica. Raskošna palata postala je grobnica, a danas se u podnožju Masade održavaju operske i pozorišne predstave.
Zanimljivo je da iako Masada deluje kao planina, ona je praktično malo uzvišenje, jer se čitav plato nalazi 427 metara ispod nivoa mora.
- Pre dva milenijuma ova planina bila je od zlata, a vojnike su plaćali u soli zbog čega su i nazivani 'soldati'. Sodoma je danas turistička atrakcija sa obeleženim stazama, ali bez dobrog vodiča lako se možete izgubiti - kaže lokalni vodič Gili Škedi.
Zaista, čitava okolina je bela, a Mrtvo more deluje nekako uspavljujuće. Zbog 30 odsto soli u njemu ne može da se pliva, već samo da se pluta. Ovo veliko jezero, 80 km dužine i oko 15 km širine, najslanija je i najniža stajaća voda na Zemljinoj kugli, a salinitet je toliki da, osim mikroba, u njemu nema života. Po predanju, veruje se i da biblijski gradovi Sodoma i Gomora, leže na dnu Mrtvog mora, koje ih je progutalo i uništilo.
More svakodnevno ima sve manje vode, a paradoksalno je to što čitava okolina živi od Mrtvog mora iz kog se crpi čak 21 vrsta minerala za industriju i kozmetiku. Iz njega se dobijaju čiste esencije soli, tinkture, balzami od blata, od sastojaka se prave različite pomade, puderi, sapuni, kreme, kapi za ožiljke, pa sve do voda za kupanje, losiona, mirišljavih soli, kiselina i parfema... Čitav predeo je lekovit, vazduh ima čak 13 odsto kiseonika više, zemlja je bogata lekovitim blatom, a sunce je bez UV zračenja.
- Okolina Mrtvog mora izgleda kao pustinja, ali zemlja je blagorodna i u kibucu raste čak 1.100 vrsti biljaka. U Evropu izvozimo dinje, lubenice, paradajz, papriku, a turisti iz Kine i Indije dolaze da vide kako gajimo organske proizvode - kaže Ofra Gazit, upravnica Ein Gedi kibuca i hotela.
Mrtvo more jedan je od najozbiljnijih kandidata za sedam novih svetskih čuda prirode, a oko kandidature bez ikakvih razmirica složile su se sve okolne zemlje.
( Izvor: Novosti )
