Izvor: Dzungla.org, 18.Feb.2013, 13:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proširene vene: Nasleđe ima presudnu ulogu
JEDNO OD najmasovnijih, nezaraznih oboljenja savremenog čoveka predstavljaju proširene vene, od kojih pati između 50 i 80 odsto odraslog stanovništva. Čak polovina ljudi sa ovim oboljenjem mora da se leči, bilo da se radi o proširenim kapilarima ili o venskim trombozama i ulceracijama, odnosno ranama. To kako vene nastaju, objašnjava specijalista angiolog prim. dr Javorka Delić, načelnik Odeljenja za bolesti perifernog krvotoka Gradskog zavoda za kožnovenerične bolesti u >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << Beogradu. – Nasledni faktor je presudan za dobijanje proširenih vena. U tom “naslednom paketu” javljaju se i drugi znaci slabosti vezivnog potpornog tkiva, kao što su spuštena stopala, preponske i stomačne kile, mladeži, celulit, hemangiomi, potkožna krvarenja, hemoroidalne vene… Značajne su i hormonalne promene u pubertetu, trudnoći, za vreme porođaja, u menopauzi, hormonska terapija, kao i sam način života koji podrazumeva dugo stajanje. Ishrana koja dovodi do gojaznosti takođe ne sme da se zanemari, kao ni povrede, pol, godine… Kada se vene javljaju? – Vene se najčešće prvi put javljaju u adolescentnom dobu. U početku su to kapilari i manje vene, čiji se procenat kreće između pet i deset odsto. Međutim, vreme ispoljenih komplikovanih manifestacija nastupa tek od 45. do 50. godine. Komplikacije mogu biti akutne, u vidu tromboza površnih i dubokih vena, plućne embolije, krvarenja, otoka, bola… Tromboza vena ipak predstavlja jedno od najčešćih oboljenja krvnih sudova. Osim akutnih, postoje i hronične komplikacije koje predstavljaju posttrombonski sindrom, a nastaju posle venske tromboze. Ove komplikacije manifestovane su oštećenjem kože, hroničnim otokom, venskom ulceracijom, opterećenjem desnog srca… Subjektivne smetnje koje određena osoba oseća su noćni grčevi, bolovi u listovima, osećaj teških nogu, žarenje kože, svrab… Koji je od ovih simptoma posebno opterećujući? – Svi simptomi, na svoj način, remete kvalitet života. Otoci se, ipak, izdvajaju jer izazivaju bolove i otežavaju kretanje. Najčešće nastaju posle dužeg stajanja i hodanja, a pogoduje im toplo vreme, zbog čega se češće javljaju leti. Pri mirovanju i uz blago podignute noge delimično se, ili potpuno, povlače, a to stanje ipak se može korigovati izbegavanjem statičnih pozicija, povećanih napora, korišćenjem lekova koji toniziraju zid vena, fizijatrijskim vežbama uz stručni nadzor. Korisne vežbe koje pojačavaju tonus mišića su fitnes, pilates, joga, aerobik, plivanje… Veliku važnost u preventivnom tretmanu ima i nošenje elastičnih čarapa. Međutim, postoji i druga vrsta otoka koja nastaje naglo, ponekad iz čistog mira, a praćeni su jakim bolom i izraženom napetošću kože. Ovi otoci imaju tvrđu konzistenciju, promenjenu boju kože, a osoba uz to oseća i opštu malaksalost. Ukoliko su prisutni ovakvi simptomi, osoba bi trebalo što pre da se javi lekaru, jer može da se radi o nastanku tromboze dubokih vena. Kod ovakve dijagnoze neophodno je bolničko lečenje da ne bi došlo do najteže komplikacije, plućne tromboembolije. Da li otoci uvek dovode do ovako ozbiljnih komplikacija? – Komplikacije su uvek postepene, pri čemu je jedna od njih zapaljenska promena kože, potkožnog i limfnog tkiva. Ovakvo stanje prati povišena opšta temperatura, bol, crvenilo kože sa krvnim podlivima. Za ovakve promene u dobroj meri odgovorna su mikrooštećenja kože, pojačano znojenje, gljivične i bakterijske infekcije kože, trakasta prskanja kože na mestima zadebljanja kao što su naslage na petama ili neadekvatna higijena. Alergijske reakcije kože na lekove takođe mogu da dovedu do ovakvih komplikacija, ali i fizički agensi, kao što je sunčanje i uopšte toplota. Da bi se izbeglo dalje usložnjavanje komplikacija, u lečenju treba primeniti antibiotike. Međutim, ovde sledi važan savet: upotreba bilo kakvih lekova (narodnih, homeopatskih, zvanične medicine) bez konsultacije sa lekarom, zbog alergijskih i drugih komplikacija, nije preporučljiva. Istovremeno, izuzetno je važna elementarna redovna higijena i održavanje kvaliteta kože. Može li tromboza da se javi i kod mlađih ljudi? – Postoji grupa mladih ljudi sa visokim rizikom za nastanak tromboza vena. Najčešće se radi o naslednoj povećanoj sklonosti ka proširenim venama, koja se zove trombofilija. Trombofiliju karakteriše povećanje faktora u krvi koji doprinosi trombozi ili smanjenju faktora koji sprečavaju njen nastanak. Bolest je familijarna, kod više generacija ili članova porodice. Može da se javi spontano, ili da bude isprovocirana operacijom, povredom, trudnoćom, pobačajem, infekcijom… Da bi se predupredila, neophodna je precizna, rana dijagnoza, i primena doktrinarne terapije i preventive. Ko više oboleva od proširenih vena? – Žene obolevaju dva do tri puta više, a posebno u generativnom dobu i menopauzi. Ovo stanje ispoljeno je naročito kod pripadnica lepšeg pola sa genetskom predispozicijom. S druge strane, žene koje zdrave ulaze u menopauzu nemaju većih problema sa venama u odnosu na žene drugih godina. Međutim, žene nezavisno od godina, češće imaju trombozu vena, a posebno posle ginekoloških, ortopedskih i drugih operacija. A u slučaju postojanja tumora, kao što su miomi, ciste jajnika ili tumori štitaste žlezde, tromboza vena može biti prvi znak bolesti. S druge strane, za nastanak tromboze kod muškaraca najčešći krivac je uvećana prostata, povrede, kao i stanja posle operacija. Kako se proširene vene leče? – U zavisnosti od stadijuma bolesti, proširene vene mogu da se leče operativno, medikamentozno, sklerozantnom i fizikalnom terapijom, laserom, radiotalasima, kompresivnim zavojima. Svakoj terapiji prethodi ehosonografska, laboratorijska i druga neophodna dijagnostika. Veoma je važna saradnja pacijenta i lekara, kao i aktivan stav bolesnika u borbi za ozdravljenje. Kod nas se sve više vrše operacije proširenih vena laserom, koje sa uspehom obavlja više hirurga u Beogradu i Novom Sadu. Rezultati lečenja veoma su dobri, a oporavak nakon operacije je brz kao i povratak na posao, što je od izuzetnog značaja. Šta može da se uradi u prevenciji? – Za prevenciju je veoma važna rana dijagnoza i upoznavanje sa genetskom konstitucijom. Važno je, takođe, i određivanje stepena bolesti, zbog primene odgovarajuće metode lečenja. U opštoj primarnoj prevenciji važna je zdrava ishrana, fizička aktivnost, smanjivanje faktora rizika, kao što je gojaznost, neaktivnost, ishrana zasićena mastima. HRANA ZA VENE Osećaj teških nogu zbog proširenih vena prisutan je kod većine ljudi, ali se da rešiti, tvrdi bečki profesor Hademar Bankhofer, specijalista za ishranu. U organizam treba unositi supstance koje jačaju zidove vena i venske zaliske koji su izgubili elastičnost, zbog čega je cirkulacija krvi i otežana. Da bi vezivno tkivo venskih zidova ostalo elastično pre svega treba unositi vitamine B6 i B12, kojih ima najviše u integralnim proizvodima, pečurkama i kiselom kupusu. Da bi vene bile jake važne su aminokiseline prolin i glicin, kojih ima u ribi, proizvodima od soje, pasulju i grašku. Da vene ostanu mlade, važno je dovoljno kolagena, a da bi ga organizam proizveo u dovoljnoj količini, potreban mu je cink. U tu svrhu dr Bankhofer preporučuje konzumiranje kukuruza, korenastog povrća i mahunarki. Vene učvršćuje i vitamin C, koga najviše ima u kiselom voću, peršunu i paprici. PREVENTIVA Svako ima mogućnost da makar u izvesnoj meri smanji pojavu proširenih vena, a to podrazumeva promenu životnih navika, koje obuhvataju što više hodanja, a što manje stajanja u mestu. Kada god može da se sedne ili legne, treba iskoristiti priliku i podići noge. Takođe, treba izbegavati tesnu obuću i čarape koje blokiraju protok krvi prema srcu. Svako tuširanje nogu treba da se završi hladnom vodom i masiranjem prema srcu. Pre spavanja ili odmaranja u toku dana treba namazati noge nekom od zaštitnih krema, ali i napraviti hladan oblog. Svakodnevno vežbanje za popravljanje venske cirkulacije, plivanje, šetnja ili lako trčanje takođe je poželjno. Ujutru, pre ustajanja, sa podignutim nogama treba obući čvrste elastične čarape po meri. Treba izbegavati prekrštanje nogu, ako se dugo sedi na poslu ili putovanju. Na kraju, jedanput godišnje treba posetiti lekara i uraditi ultrazvučni pregled vena nogu. HRONIČNE RANE Zastupljenost venskih ulceracija (rana) u obolevanju odraslog stanovništva kreće se oko jedan odsto. To su hronične rane prisutne kod obolele osobe od tri do šest meseci, a nekada i više godina. Najčešće su lokalizovane ispod potkolenica, veličine su između šest i osam santimetara, a mogu da zahvate i celu površinu potkolenice. Iako su u ovima ranama često prisutne bakterije, ne treba ih lečiti antibioticima, što je prilično raširena praksa. Za određivanje odgovarajuće terapije neophodno je kod svakog pacijenta prvo proveriti zdravstveno stanje u celini, stvoriti uvid u sve njegove bolesti i terapiju koju prima zbog moguće netrpeljivosti lekova. Ovo je važno da se zna jer nastanak rana može da bude posledica i drugih bolesti, kao što je dijabetes, smanjena arterijska periferna cirkulacija, neurološki poremećaji, povrede… Kada istovremeno postoje, primera radi, oboljenje vena i šećerna bolest ili povreda takve rane duže se leče, teško zarastaju i moguće je više komplikacija. Ipak, korišćenjem savremenih metoda lečenja, ubrzavanje zarastanja rana dostiže oko 50 odsto, što se smatra zavidnim rezultatom. Primenom matičnih ćelija u budućnosti, koje treba da obnavljaju oštećeno tkivo i ubrzavaju zarastanje, tek se može smatrati pravim uspehom u lečenju, poručuje dr Delić.
Opširnije na Novosti
