Izvor: Dzungla.org, 06.Mar.2014, 14:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problematični psi iz naručja
Vaspitanje psa je ozbiljan poduhvat kome treba pristupiti hladne glave i bez emocija. To ne znači da ne volite svog ljubimca, već da realno razmišljate o saputniku koji bi u sledećih 10 do 15 godina trebalo da zna pravila lepog ponašanja i da vašoj porodici bude dobar prijatelj, kako u kući, tako i van nje. Prvi koraci Svaki pas je ogledalo svoga vlasnika i to pravilo važi kad je ljubimac lepo vaspitan, ali i kad nije tako. Kako pokazuju iskustvo i opšta saznanja, nevaspitani psi >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << obično su sitnijeg rasta i prema njima se većina vlasnika ponaša kao prema deci. Možda takav stav i ima smisao u prvih nekoliko meseci, kad štene deluje bespomoćno, ali i tada nema opravdanja. Štene jeste bespomoćno u fizičkom smislu i neophodna mu je pomoć da preživi, ali to je sve. U svakom drugom pogledu, to je mala, dobro osmišljena mašina koja upija sve informacije iz spoljašnje sredine i pokušaće da učini sve da sebi obezbedi što bolje mesto u društvu. U tome, naravno, nema ničeg lošeg, jer i pas ima pravo da za sebe želi maksimalno od života, ali stvari ne smeju da se otrgnu kontroli. Problem je, naravno, u vlasnicima koji, ako greše, na kraju dobiju nevaspitanog psa. Taj problem je posebno izražen kod vlasnika malih pasa koji i „nisu želeli psa već živu igračku“, koju će prevrtati po rukama i nositi kao deo nakita ili odeće. Kod psa to izaziva prave traume. Bez obzira na to da li ima dvesta grama ili mnogo kilograma, pas je pas. U genima, to je životinja čopora koja poštuje pravila jačeg i gleda da iza sebe ostavi sve one koji su slabiji. Tako živi čopor. U ovom slučaju, ''čopor'' se ne ponaša po pravilima i zbunjuje životinju. Česte greške Problemi počinju onog trenutka kad pas stigne u kuću. Umesto da „vođa čopora“, to jest osoba koja će se najviše baviti psom, od prvog dana pokaže sigurnost u svojim postupcima, kako bi novi član od početka znao gde mu je mesto, često se dešava nešto sasvim drugo. Zbog zaštitničkog stava koji se refleksno zauzima kad se na vratima pojavi bespomoćno, uplašeno štene, prave se greške kojih nismo ni svesni. Štene jeste uplašeno kad stigne u novi dom. Odvajanje od majke i legla predstavljaju stres, ali to nije opasno po život. Prvih dana, ono će tražiti nekoga uz koga će se osećati sigurnim i ko će mu zameniti dotadašnje društvo. Paradoks je u tome što štenetu to uopšte ne treba pružiti na takav način. Njemu ne treba držanje u naručju i stalno tepanje. Potrebna mu je 'ekipa' koja se bavi svojim poslom, u kojoj će i ono da pronađe svoje mesto. Jednostavno, treba da provodimo vreme s njim, da ga postepeno upoznajemo sa pravilima u novoj sredini i ne obraćamo pažnju na njegovo cviljenje. Podrazumeva se da treba dozvoliti maženje, milovanje, nežne reči, ali u startu treba i zabraniti ono što mu ni kasnije nećemo dozvoljavati. Međutim, ponekad ljudi daju oduška svojim osećanjima i pokušavaju da zaštite psa kao i dete. Odatle potiče nesigurnost psa u ljude koji ga okružuju i njegovo problematično ponašanje. Loša zaštitaAko štene shvati da okolina reaguje na njegovu tugu, zaključak je da ima razloga za brigu. Jer, ako veliki i jaki, koji predstavljaju ,najjače u čoporu, drhte i strepe nad njim, znači da je situacija ozbiljna. Ako na njega ne obraćate pažnju, posle izvesnog vremena i njemu će dosaditi da cvili. S druge strane, svaka životinja će iskoristiti datu priliku i početi da ''vaspitava svoje vlasnike''. Kako biste drugačije nazvali reakciju čoveka koji odmah reaguje na plač svog kućnog ljubimca? Razlika je u tome što se „komanda“ ne izdaje jakim, autoritativnim glasom već tihim, tužnim cviljenjem. U svakom slučaju, efekat je isti.Kad bi se ovde završilo, mogli bismo da nastavimo sa vaspitanjem, sasečemo u korenu loše navike i vaspitamo štene da se ponaša kao kuče koje je na začelju ljudskog ''čopora''. Ali, posle pedeset dana dolazi vreme prve i druge vakcinacije, a mala ''plišana lutka'' se boji veterinara i cvili kad primi injekciju. Prava reakcija je totalno odsustvo reakcije na bolne grimase, koje najčešće ne izražavaju bol već naviku da na taj način dobiju pažnju. Ali, šta ima „lepše“ od zaštitničkog zagrljaja u kome se polako gube jecaji male uplašene životinje? Ne zaboravite, pas nije bio žrtva koju ste spasili, već ste počeli da trasirate put budućem „tiraninu“ koji polako ali sigurno dobija svoje podanike. I tako, s vremenom, pas shvati da onaj koji bi trebalo da bude iznad njega, uopšte ne pokazuje osobine vođe. A to je, u životinjskom svetu, opasnost po čopor. Pa, ako nema nikog drugog, on će na sebe preuzeti tu ulogu. Od tog trenutka možete očekivati stalne i narastajuće probleme, jer imate psa koji ne zna gde mu je mesto. Što je najgore, on i nije srećan u poziciji kad može da tiraniše svoje ukućane. U njegovoj glavi javljaju se konfuzija i strah. Iz tog straha i njegovo ponašanje postaje neprijatno za okolinu. Postaje ujedljiv, svadljiv, nervozan, reakcije su mu neočekivane, ne želi da ostaje sam. Miran je samo ako je u naručju ili blizu osobe koja mu je i usadila tu neurozu odmalena.Prava slikaTakav vlasnik ima pogrešnu sliku da ga pas mnogo voli, da je toliko vezan da ne želi nikad da se odvoji. Ne dozvoljava drugima da budu u njegovoj blizini i još mnogo toga što može da padne na pamet uplašenim i nervoznim psima. Zato su i naredne reakcije vlasnika psa – pogrešne. Kad treba psu oštro da stavi do znanja da ne sme da radi to što radi, njemu se tepa i hrabri se tihim pokroviteljskim glasom. A kad treba da se ohrabri da ostvari kontakt sa drugim psima ili ljudima, iz straha da ne povredi nekog, reakcija je napeta i psa još više dovodi u nedoumicu kako da reaguje.Kao što ste i sami zaključili, prva reakcija je prevaspitavanje takvog vlasnika. Tek kad on shvati svoje greške, može se poraditi na ispravljanju problematičnog ponašanja kod životinje. I da se zna, OpširnijeVečernje Novosti
