Izvor: Dzungla.org, 26.Jul.2013, 11:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritisak šeta gore-dole
Zbog toplog i sparnog vremena više je žalbi pacijenata na nagle oscilacije krvnog pritiska. Često variranje barometarskog pritiska kod kardiovaskularnih pacijenata izaziva i turbulencije krvnog pritiska, koje redovna terapija ne može da „obuzda“. Hipotenzičari, pak, imaju druge tegobe: rast atmosferskog pritiska utiče na smanjenje krvnog, pa nagli padovi pritiska pogađaju i zdrave ljude. Prema rečima dr Gordane Marketić, interniste-kardiologa iz Doma zdravlja „Vizim“, oscilacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << pritiska tokom dana nisu neobične: – Arterijski pritisak je promenljiva vrednost koja tokom dana varira, a oscilacije su učestalije u vreme kolebanja atmosferskih parametara, pre svega pritiska i temperature. Međutim, svaki „skok“ pritiska nije hipertenzija i ne ukazuje automatski na kardiovaskularne tegobe, a ova dijagnoza se ne postavlja nakon dva do tri merenja arterijskog pritiska. Ipak, vrednosti gornjeg i donjeg pritiska ne bi smele da osciliraju više od 15 do 20 milimetara živinog stuba. To znači da ako se pritisak nakon deset minuta „popne“ od 10 do 15 milimetara, nema mesta panici. Jer, kao što atmosferski pritisak utiče na vrednosti krvnog pritiska, tako i stres, nerviranje, fizički napor ili strah naglo mogu da povećaju ili smanje vrednosti oba pritiska. DONJI “MERI“ STRES DOKTORKA Gordana Marketić kaže da skok donjeg pritiska iznad 90 milimetara živinog stuba kod zdravih osoba ukazuje na stres: – Vrlo često se psihička uznemirenost, napetost zbog obaveza ili preterani fizički napor pokazuju na dijastolnom pritisku, a sa popuštanjem napetosti i pritisak pada. Ako pritisak za kratko vreme prekorači dozvoljene oscilacije, to već može da bude znak za uzbunu, a posebno kod pacijenata koji su imali šlog, infarkt ili pate od visokog pritiska. – Podjednako je opasno kada variraju i donji i gornji pritisak. Rast donjeg pritiska nosi opasnost od moždanog udara, a ako gornji preterano skoči onda postoji rizik od infarkta srca – objašnjava dr Marketić. – Nije dobro ni kada visok pritisak, 150 sa 90 recimo, padne na 90 sa 60, jer to može da ukaže na probleme sa krvnim sudovima. Oscilacije pritiska kod obolelih od hipertenzije nisu poželjne, jer to znači da terapija nije dobro regulisana i da bi je trebalo menjati. – Hipertenzičarima koji izmere za njih nizak pritisak, recimo 90 sa 60, nikako se ne savetuje uzimanje terapije, jer bi to onda značajno spustilo vrednosti pritiska i dovelo u rizik pacijenta. Za ove pacijente je najbolje da ponove nošenje holtera da bi se precizno odredili intervali kada im pritisak raste – kaže dr Marketić. OpširnijeVečernje Novosti
