Izvor: Dzungla.org, 25.Jan.2014, 12:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevladati strah posle operacije
U Srbiji se godišnje uradi oko 5.000 operacija na srcu, a više od trećine su zamene srčanih zalistaka. Svi ovi zahvati iziskuju i neke promene u načinu života pacijenta. Stručnjaci smatraju da prvih šest nedelja postoperativnog oporavka ima veliki značaj za ukupan ishod lečenja. Pacijenti posle operacije na otvorenom srcu borave u bolnici od osam do 18 dana. Nakon toga se vraćaju kući i tada se veoma često javlja uznemirenost i strah od mogućih posledica nekog neprimerenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << postupka, recimo zbog povećane aktivnosti ili fizičkog opterećenja. – Nedelju dana posle intervencije operativne rane su u velikoj meri zarasle, pacijent može normalno da se hrani i da obavlja ličnu higijenu – kaže dr Živojin Jonjev, kardiohirurg Instituta za kardiovaskularne bolesti Sremska Kamenica. – Vraćanje u normalan režim života dovodi do postepenog napretka u oporavku i psihofizičke stabilizacije. Osećaj povratka snage i samostalnosti u obavljanju svakodnevnih poslova dodatno motiviše i daje preko potrebno samopouzdanje. * Kako pacijent da nastavi normalan život kada se vrati kući posle operacije na srcu? – Kada se probudi treba da ustane iz kreveta, obavi jutarnju toaletu i da se obuče. Savetuju se kratke petominutne šetnje, koje se ponavljaju više puta u toku dana. Vremenom se trajanje šetnje povećava, ali se hod ne ubrzava do potpunog oporavka. Ukoliko se tokom šetnje oseti zamor ili nedostatak vazduha, treba stati i odmoriti se, jer su takve pojave normalne. U trećoj postoperativnoj nedelji zamor i nedostatak vazduha bi trebalo da se smanje ili iščeznu. U šestoj postoperativnoj nedelji šetajući bi trebalo prelaziti 1,5 do 2 kilometra podeljeno u više kraćih intervala.KOD DOKTORA, PA NA PUT * Da li pacijenti nakon operacije na srcu mogu da putuju? – Bez obzira na to da li planiraju put od dva sata, ili interkontinentalni let avionom, ne bi trebalo da kreću bez prethodne saglasnosti doktora. Svaka dva sata treba prošetati, jer se na taj način sprečava nastanak duboke venske tromboze kao posledice sedenja i smanjene cirkulacije u nogama. Treba poneti sve potrebne lekove i medicinsku dokumentaciju, najbolje u manjem ručnom prtljagu, koji će biti dostupan tokom putovanja. Postoji verovatnoća da će pacijentima koji imaju arterijsku hipertenziju tokom boravka na većim visinama pritisak još da „skoči“, i teže će se kontrolisati. Duži odmor pre putovanja i kontrola unosa soli i vode može da pomogne. * Koliko je važna ishrana, koje se namirnice preporučuju u prvim nedeljama nakon operacije? – Proteini učestvuju u izgradnji novog tkiva i zbog toga su neophodni u procesu zarastanja rana. Takođe su važni u procesu stvaranja belih krvnih zrnaca koja predstavljaju značajnu odbranu od moguće infekcije. Ishrana siromašna proteinima usporava postoperativni oporavak i povećava rizik od komplikacija. Masti su značajne ne samo zbog energetske vrednosti već i zbog esencijalnih masnih kiselina koje ulaze u sastav ćelijske opne. Hranom unosimo i minerale, koji se delom ugrađuju u strukturu ćelije, učestvuju u razmeni gasova, ili pomažu biohemijske reakcije neophodne za normalnu regeneraciju i funkciju tkiva. Magnezijum, gvožđe, bakar i cink su nezamenljivi, a minerala ima u svežem voću i povrću. * Šta bi još od hranljivih sastojaka obavezno trebalo da se nađe u tanjiru tokom postoperativnog oporavka? – Vitamin C osim jačanja imuniteta i nespecifične odbrambene otpornosti organizma reguliše veoma veliki broj biohemijskih reakcija. Ovaj vitamin sadrže razne vrste povrća (paprika, spanać) i voća (limun, pomorandža, kivi, jagoda). Vitamin A pomaže stvaranje vezivnog tkiva, koje je neophodno u procesu zarastanja rana. Nalazi se u mleku i raznim vrstama povrća (slatki krompir, šargarepa, paradajz, spanać). U postoperativnom toku kardiohirurških bolesnika neophodne su i tri vrste vitamina iz grupe B: B6 (piridoksin), B1 (tijamin) i B2 (riboflavin). Ovi vitamini sprečavaju infekciju operativnih rana i omogućuju njihovo brže zarastanje. Vitamini B grupe nalaze se u mleku, mesu, jajima, ribi i svežem povrću. * Pacijenti često pitaju kada mogu da se vrate seksualnim aktivnostima? – Novija istraživanja ukazuju da četiri do šest nedelja posle oporavka od operacije ili infarkta, i obnavljanja fizičke sposobnosti, većina pacijenata može da nastavi sa seksualnom aktivnošću. Ona treba da bude umerena i uz maksimalno poštovanje činjenice o postojećem oboljenju i/ili operaciji. Doktori veoma često upoređuju nivo fizičkog naprezanja tokom seksualne aktivnosti sa hodanjem uz stepenice do drugog sprata ili bržim hodom oko pola kilometra. Ukoliko niste sposobni da ovaj nivo fizičkog napora uradite bez anginoznih tegoba, zamora ili gubitka daha, potrebno je produženje rehabilitacije i odlaganje seksualne aktivnosti. * Kakva je prognoza pacijenata nakon operacije na srcu? – Pacijenti dobrog opšteg stanja imaju generalno veoma dobru prognozu posle operacije na otvorenom srcu. Mlađi ljudi bez prisustva značajnih udruženih oboljenja izloženi su operativnom riziku manjem od jedan odsto. Stariji pacijenti imaju nešto veći operativni rizik zbog eventualno uznapredovale ateroskleroze, dijabetesa, oslabljene globalne srčane funkcije, plućne ili bubrežne slabosti. Žene su takođe izložene povećanom operativnom riziku u odnosu na muškarce, i njihov postoperativni oporavak je nešto sporiji i duži. * Zbog čega posle operacije ponovo mogu da se jave kardiovaskularni problemi? – Najčešći razlozi za smanjenu funkciju ugrađenog materijala su vrsta grafta (vena ili arterija), njegova kompatibilnost sa koronarnom arterijom, tehnički kvalitet anastomoze i kvalitet periferne koronarne cirkulacije. Arterijski graftovi imaju manji rizik od postoperativne stenoze, a antitrombocitni lekovi utiču na generalno smanjenje rizika od rane i kasne tromboze grafta. * Koliko pacijenata i nakon koliko vremena mora na reoperaciju? – U prvih pet godina posle operacije gotovo polovina operisanih pacijenata prijavljuje bol u grudima, a deset godina kasnije 12-15 odsto pacijenata ispoljava simptome ili znake koji su dovoljna indikacija za novu operaciju. Skoro 30 odsto pacijenata 15 godina posle primarne operacije postaju kandidati za reoperaciju. To u praksi znači da pacijenti sa pretežno arterijskim graftovima imaju duži period bez koronarnih incidenata (angina ili infarkt) i manju potrebu za dopunskom dijanostikom i lečenjem (kateterizacija, angioplastika, operacija) u odnosu na pacijente sa venskim graftovima. Takođe, pacijenti koji su mlađi operisani imaju veću verovatnoću da će im trebati obnavljanje graftova i reoperacija. NIKAKVI MELEMI NA RANU * Kako nakon operacije treba održavati ličnu higijenu? – Ukoliko su rane potpuno zarasle dozvoljeno je kupanje svih delova tela. Rane se OpširnijeVečernje Novosti
