Izvor: Dzungla.org, 22.Okt.2013, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preskače srce, strada mozak
Atrijalna fibrilacija je najučestalija srčana aritmija u kliničkoj praksi, povezana sa velikim rizikom od moždanog udara. Javlja se kako kod osoba koje već imaju patološke promene na srcu, tako i kod relativno mladih ljudi koji su zdravi, ili naizgled zdravi. Bez obzira na trenutno zdravlje pacijenta i težinu kliničke slike, ova aritmija uvek ima jednu zajedničku osobinu – povećava rizik od ishemijskog moždanog udara prosečno od pet do sedam puta! – Moždani udar kod pacijenata >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << sa apsolutnom aritmijom je masivniji, češće se završava fatalno, ili u većoj meri ostavlja trajne posledice i invaliditet u odnosu na šlog kod osoba sa normalnim srčanim ritmom – kaže za „Novosti“ dr Tatjana Potpara, specijalista interne medicine, aritmolog i načelnica Odeljenja intenzivne nege u aritmologiji Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije. – Zato se mnogo polaže na primarnu prevenciju moždanog udara, jer kada već dođe do šloga, posledice su velike. Za sprečavanje ishemijskog moždanog udara najefikasniji su oralni antikoagulantni lekovi. Brojne studije su pokazale da uz stručnu primenu antikoagulantne terapije ukupni korisni efekat ovih lekova prevazilazi potencijalne rizike od pojave krvarenja usled njihovog delovanja. KATETER ABLACIJA JEDAN od načina „borbe“ sa apsolutnom aritmijom je kateter ablacija, koja može trajno da izleči ovu aritmiju kod nekih bolesnika. – U kratkoročnom periodu od godinu dana ova metoda je nesumnjivo efikasnija od lekova – kaže dr Tatjana Potpara. – Ali apsolutna aritmija je vrlo kompleksna, a na efikasnost lečenja značajno utiče ukupni kardiovaskularni profil bolesnika. Ablacija je zato najefikasnija kod osoba koje nemaju veća strukturna oštećenja srca i kod kojih aritmija ne traje predugo. U lečenju se koriste dve grupe oralnih antikoagulantnih lekova – „stara“ terapija koja je efikasna, ali je jačina njenog dejstva promenljiva usled brojnih interakcija sa hranom i drugim lekovima, i „novi“ lekovi, čije je dejstvo stabilno. Novi lekovi su komforniji za korišćenje jer ne zahtevaju tako česte kontrole, ali oni se zasad ne nalaze na spisku lekova koje pokriva Fond za zdravstveno osiguranje, pa troškove lečenja ovom grupom medikamenata snose sami pacijenti. – Kod bolesnika sa izrazito simptomatskom apsolutnom aritmijom (ubrzan i nepravilan srčani rad, malaksalost, nedostatak vazduha, nesvestica) može da se pokuša uspostavljanje i održavanje normalnog srčanog ritma – lekovima ili kateter ablacijom – dodaje dr Potpara. – Ali, prekidanje aritmije i uspostavljanje normalnog srčanog ritma ne mora da bude jedini cilj lečenja, tim pre što dugoročna efikasnost takvog pristupa nije zadovoljavajuća – kroz nekoliko godina više od polovine pacijenata dobija ponovo aritmiju, a lekovi koji se koriste za njeno zaustavljanje imaju mnogobrojne neželjene efekte. Druga opcija u lečenju jeste da se odustane od održavanja normalnog srčanog ritma, a da se lekovima koji su bezazleniji od „pravih“ antiartmika reguliše srčani rad tako da srce ne radi prebrzo. Dr Potpara kaže da to dobro funkcioniše kod ljudi koji zbog aritmije nemaju mnogo smetnji. – Ono što pacijenti treba da znaju je da vraćanje normalnog srčanog ritma ne utiče na rizik od šloga, niti na potrebu da pacijent uzima antikoagulantnu terapiju – upozorava dr Tatjana Potpara. – Merenja potkožnim instrumentima, koji snimaju srčani rad nekoliko meseci pa i godinu dana, pokazala su da kroz vreme, naročito uz terapiju, 70 odsto bolesnika prestaje da oseća svoju aritmiju. OpširnijeVečernje Novosti
