Izvor: Dzungla.org, 01.Dec.2011, 09:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predškolci najviše gube stvari
Broj stvari o kojima dete treba da vodi računa ne bi trebalo da prelazi broj 3 (jakna, torba, patike). Stariji školski uzrast može da nosi ključ od kuće, najbolje oko vrata.
Gotovo sva deca gube stvari u školi, školskom dvorištu, na sportskom igralištu, zagube ih negde u kući, zaborave kod drugara... Delovi dečje odeće naročito 'dobiju noge' na rekreativnim nastavama i ekskurzijama. Nekada su roditelji obeležavali svaki komad odeće koje je dete nosilo na put, bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << markerima ili izvezenim inicijalima na etiketama odeće. Tome smo se svi smejali, ali ovaj metod je davao dobre rezultate – deca nisu greškom trpala tuđe stvari u kofere, već bi se kući vraćala isključivo sa svojim. O tome zašto deca često gube stvari i kako da roditelji to svedu na najmanju moguću meru, govori Milica Okiljević-Ćućuz, psiholog i transakcioni savetnik.
- Najpre moram reći da se to dešava i odraslim ljudima, a ne samo deci. Iako odrasli već imaju razrađen sistem i naviku kako da vode računa o svojim stvarima, ipak im se događa da gube stvari. Kako onda da se ne desi deci koja se veći deo vremena igraju ili razmišljaju o tome kako će se igrati? Deca su u mislima najčešće jedan ili dva koraka ispred, razmišljaju šta će sledeće da rade kada se jedna aktivnost završi, a dok se igraju ništa drugo im nije važno! Otuda često zaboravljaju stvari ili obaveze.
* Danas, u vreme ekonomske krize, jedna jakna ostavljena na školskom čiviluku ili torba “posejana” u školskom dvorištu, pravi su udar na kućni budžet. Kako to sprečiti? Šta savetujete i deci i roditeljima?
- Pri polasku deteta u predškolsku ustanovu ili prvi razred, roditelj je taj koji usađuje detetu sistem kako da vodi računa o svojim stvarima. Kada ga preuzima, nabraja detetu šta sve oblače, pa dete to brzo usvaja, ukoliko nabrajanje ima neki svoj red (na primer, krećemo od glave do nogu ili obrnuto, zatim uzimamo torbu, pa igračku). Istu stvar roditelj treba da radi ujutro kada priprema dete za izlazak iz kuće. Od velike pomoći može biti i crtež stvari koje dete ne treba da zaboravi. Dete taj crtež može da napravi samostalno ili uz pomoć roditelja. Na crtežu ne bi trebalo da bude više od tri stvari. A kada dete počne da čita, mogu da mu pomognu i mini-liste, kao podsetnik šta ne sme da zaboravi.
* Da li je obeležavanje delova odeće i dalje poželjno? Jesu li se pojavili neki novi načini obeležavanja?
- Nisu se pojavili novi načini, a i taj stari način se, nažalost, više ne upotrebljava. Međutim, roditelj može da spreči da dete zaboravlja stvari tako što će ga od malena učiti samodisciplini i urednosti. On dete vaspitava i svojim ponašanjem, pa ukoliko mališan odrasta u porodici gde se svakoj stvari zna mesto, ako ga roditelj od malena uči načinima na koje će voditi računa o svojim stvarima i obavezama, i pritom daje lični primer, postoji velika šansa da rezultat bude dobar.
* Koji uzrast je najnemarniji po tom pitanju?
- Kada se govori o uzrastima, onda svakako predškolski jeste prvi na listi najzaboravnijih, ali zbog toga što roditelji tada još rade mnoge stvari umesto dece i misle umesto njih, pa čim ih prvi put stave u situaciju da sama moraju da vode računa o stvarima, to za posledicu ima njihovo gubljenje ili zaboravljanje.
* Treba li i na sve sveske i knjige, na primer, napisati podatke o vlasniku, kao i na torbu, kako bi lakše bila vraćena detetu?
- Da, to je vrlo praktično rešenje, u slučaju da ih pronađe pošten pronalazač ili da bi se lakše identifikovao razred u kom je dete ukoliko je izgubljena stvar pronađena u školi.
* A kako najlakše sprečiti dete da zatura stvari po kući?
- To se radi od ranog uzrasta. Kada dete poraste dovoljno da može da sakuplja igračke sa roditeljem, jedna od vežbica može biti da dete nabroji sa čim se sve igralo tog dana i da te stvari vrati na njihovo mesto. Kako odrasta i saznaje za svet brojki, pamćenje broja predmeta o kojima mora da vodi računa kada negde odlazi je takođe jedan od načina prevencije zaboravljanja stvari. Broj stvari o kojima dete treba da vodi računa ne bi trebalo da prelazi broj 3 (jakna, torba, patike). Svakodnevnim odlaganjem igračaka i garderobe na njihovo mesto dete se uči urednosti i organizovanosti.
* Veliki problem može da bude gubljenje ključa od kuće. Šta to može da prouzrokuje? Kako to sprečiti? Da li je i dalje poželjno obesiti ključ oko vrata?
- Posledice gubitka ključeva od kuće mogu biti različite. Najčešće se deca uplaše od roditeljske reakcije i od toga kako će tog dana doći kući. U one složenije posledice spadaju: mogućnost da neko uđe u stan ukoliko prepozna čiji je ključ ili nemogućnost izrade novog ključa, što dodatno komplikuje celu situaciju. Rani školski uzrast dece ne bi trebalo da bude sam kod kuće, pa otuda dete ne bi trebalo da ima ključ kod sebe. Stariji školski uzrast može da nosi ključ sa sobom, a nošenje oko vrata jeste jedan od sigurnijih načina.
* Ima li u ovoj navici ikakvog udela genetika, ili je to individualna stvar da neko bude više a neko manje 'zagubljivije' prirode?
- Bilo bi lepo kada bismo genetku mogli da optužimo i za ovaj problem, ali genetika u ovom slučaju ne igra nikakvu ulogu.
(Izvor: Novosti)
