Izvor: Dzungla.org, 02.Mar.2014, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predrag Piper: Ćirilica je izraz nacionalnog samopoštovanja
VEK i po deli nas od trenutka kada je Društvo srpske slovesnosti donelo odluku o neophodnosti izrade Enciklopedije nauka i usvojilo plan rada na toj srpskoj „knjizi nad knjigama“. San tadašnjih srpskih intelektualaca ni danas nije sasvim dosanjan. U Matici srpskoj u Novom Sadu, ovih dana promovisana je treća knjiga drugog toma Srpske enciklopedije, višegodišnjeg nacionalnog poduhvata Matice, SANU i Zavoda za udžbenike. Prema planu, enciklopedija bi trebalo da bude zaokružena u >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << narednih dvadesetak godina. Jer, nije to obična knjiga. Ona je oslonac nama i budućim naraštajima u razvijanju jezičke, nacionalne, istorijske, političke i duhovne samosvesti i čuvanju našeg identiteta. – Nedostaje nam još 14 planiranih knjiga, a da bi te knjige bile kvalitetno napisane i objavljene, bila bi potrebna još veća društvena, ali i stručna podrška – kaže u intervjuu „Novostima“ dr Predrag Piper, jedan od naših najuglednijih lingvista i slavista i potpredsednik uređivačkog odbora Srpske enciklopedije. * U čemu bi se ogledala ta podrška? – Društvena podrška ogledala bi se pre svega u potpunoj i redovnoj primeni Zakona o Srpskoj enciklopediji. I stručna podrška bi mogla biti još veća. Korisna bi, na primer, bila razvijenija enciklopedistička kritika u okviru koje bi se stručno, dobronamerno i konstruktivno predlagala rešenja koja bi rad na ovoj enciklopediji, ali i na drugim enciklopedističkim i srodnim poduhvatima, učinila još boljim. Delim mišljenje onih koji smatraju da je čast pisati za Srpsku enciklopediju, ali imam utisak da ne pristupaju svi tom poslu s jednakim entuzijazmom. Ipak, krug saradnika Srpske enciklopedije stalno se proširuje, što se, uostalom, moglo i očekivati.NOVOSADSKI DOGOVOR * KOLIKO je štete srpskom jeziku doneo Novosadski dogovor iz 1954?- Bilo bi bolje i prirodnije da je srpskom jeziku dopušteno da se stalno razvija kao srpski. Novosadski dogovor jedni su, izgleda, potpisali neiskreno, drugi nevoljko, a treći su možda verovali da čine dobru stvar. Danas je lako biti sa zakašnjenjem hrabar i prebacivati potpisnicima Novosadskog dogovora oportunizam, ali to nije korektno. Ko je u ono vreme smeo da odbije nešto što je smišljeno u državnom i partijskom vrhu? Izgleda da tako smelih ljudi nije bilo među onima od kojih je zatraženo da dogovor potpišu, a ako bi ih bilo, verovatno bi prošli kao neznani junaci, ali takvi kojima se ni grob ne zna. * Promociji Enciklopedije u Matici srpskoj prisustvovao je i predsednik Tomislav Nikolić. Očekujete li da država ubuduće posveti veću pažnju nacionalnim kapitalnim delima? – Da, veoma se nadam većoj podršci države izradi Srpske enciklopedije. Ohrabruje to što su taj projekat podržali i predsednik Republike Srbije i ministar za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. *Za završetak SE predviđen je rok od dve decenije. Može li se njen završetak ubrzati? – Enciklopedije se obično pišu u ustanovama tipa leksikografskih zavoda, u kojima radi nekoliko desetina vrsnih stručnjaka. Srpska enciklopedija je projekat Matice srpske, SANU i Zavoda za udžbenike, ali na tom projektu je samo nekoliko stalno zaposlenih mlađih stručnjaka, čija primanja zavise od redovnosti pristizanja sredstava koja treba da se obezbeđuju budžetski, na osnovu Zakona o Srpskoj enciklopediji. Svi urednici i saradnici Srpske enciklopedije rade na tom projektu honorarno. U finansiranju Srpske enciklopedije bilo je i prekida i zastoja. Ako bi se Zakon o Srpskoj enciklopediji u potpunosti primenjivao, bez zastoja, tempo izrade svakako bi bio brži uz isti ili viši kvalitet. Kvalitet nam ipak uvek mora biti važniji od brzine rada. * Kako vidite naš odnos prema sopstvenom jeziku? – Istorija srpskog jezika nije tekla samo jednim tokom, niti samo u jednom smeru, niti samo pod jednim nazivom, ali je srpski jezik sačuvao i svoj identitet, kao jedinstvo suštinski istog u vremenu, i svoj integritet, kao jedinstvo suštinski istog u prostoru i društvu. Obaveza svih kojima je srpski maternji jezik, jeste negovanje srpskog jezika i podsticanje svega najboljeg u njemu. Negujući jezik, uzrastamo u njemu, a i on u nama. Rečju je stvoren svet, pa je i čoveku dato da rečju izražava svoje stvaralačke mogućnosti, koliko je za to sposoban i koliko je toga dostojan. * Šta bi se Srbima trebalo još dogoditi, pa da počnu da brinu, cene i čuvaju svoj jezik poput Francuza i drugih evropskih nacija? – Prolazili su i drugi narodi kroz slične nevolje, pa su neki ipak nalazili dobra rešenja i oporavljali su se od opšte raslabljenosti. Sigurno bi se od njih moglo nešto naučiti, ako nam se danas kao državi uopšte dozvoljava da tražimo izlaz iz stanja u kojemo smo sada. Možda nekome, radi balansa snaga na Balkanu i nečijih globalnih geostrateških interesa, odgovora da budemo ovakvi kakvi smo sada, ili još manji i slabiji. Ako ne vodimo jezičku i kulturnu politiku koja je u našem interesu, vodiće nam je neko drugi. Oslabljene narode lakše je potčiniti i asimilovati. Poštovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma za Srbe treba da bude, i za mnoge jeste, izraz nacionalnog i ličnog samopoštovanja.RUSIJA SESTRA, A NE BRAT * DA li je Rusija, istorijski gledano, bila naš oslonac i možemo li se u ovom teškom vremenu pouzdati u nju, kao u starijeg brata, kako mi to volimo da kažemo? – I Srbija i Rusija su imenice ženskog roda. Ne znam ko je smislio izraz stariji brat za Rusiju u odnosu na Srbiju, ali očigledno to nije dobro smišljeno. Uzgred, prvi značajniji kulturni uticaji Istočnim Slovenima su stigli od Južnih Slovena, a ne obratno. Ali ta vrsta nadgornjavanja o tome ko je stariji nema smisla. Rusija je često bila oslonac srpskom narodu, posebno u odbrani vere, kulture i teritorije, i nikad nas nije vojno napala, niti je bila član nekog vojnog saveza protiv Srbije. Srbija nije imala pouzdanijeg saveznika od Rusije mada u srpsko-ruskim odnosima nije baš sve išlo lako i glatko. * U čemu je spas? – Ne mislim da je spas u ekonomskim i političkim reformama kojima bismo sve više ličili na svoje tlačitelje, nego pre svega u preispitivanju sistema vrednosti. Ako se većina naroda okupi oko pravih vrednosti i čvrsto se za njih založi i intelektualno, i emotivno i operativno, potrebna rešenja će se naći. Bez OpširnijeVečernje Novosti
