Izvor: Blic, 03.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravimo serije od seoskih zabava
Pravimo serije od seoskih zabava
Petar Božović, čuveni glumac, nedavno je završio snimanje filma 'Priča o Milošu Brankoviću' za koji kaže da opisuje društvo u kome živimo. U intervjuu za 'Blic' Božović ne krije svoje razočarenje stanjem u beogradskim pozorištima, domaćim serijama u kojima ne želi da učestvuje, a ispunjava ga saznanje da će uskoro postati deda.
- Film 'Priča o Milošu Brankoviću' je isečak iz našeg života koji smo proživeli, doživeli, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a neki su posle toga umrli. Radi se o jednom posleratnom miljeu i to onoga rata koji mi, navodno, nismo vodili ali smo ga izgubili. Ne govorim teritorijalno, nego smo izgubili svoj duh, žene i decu. Danas ćete videti da se prelepe devojke šetaju Beogradom ili Aranđelovcem a da im se niko ne udvara. Ja bih uradio stoj na rukama, zvezdu, skočio bih u more pa neka mi kažu vidi ovog idiota, ali bi me bar zapamtili. Ovaj film govori o normalnom momku iz građanske beogradske porodice. On je najbolji student arhitekture koji posle svog projekta doživljava traumu jer otkriva da se njegov profesor potpisuje kao autor tog dela. Znači da ni vaspitanje naše dece nije više u rukama dobrih ljudi nego crnoberzijanaca, ubica i lopova. Mogu da oprostim kriminalcima koji su sa periferije, ali na visokoškolskim ustanovama se vrši veći kriminal tako da jedan dečak kome je deda bio solunac, kome su kuću konfiskovali, jednog trenutka shvata da uzimaju i njegov identitet. Šta mu drugo predstoji nego da se nađe u miljeu svojih drugova iz osnovne škole koji su postali ratni profiteri i kriminalci... Priča o Brankoviću je priča o nama. Vi igrate korumpiranog policijskog inspektora?
- On je samo jedan lik iz novina. On je deo vlasti, sistema - to je ono kada svi rade šta hoće i šta mogu. On koristi tu situaciju i veoma je važan u sopstvenim očima i druži se sa podzemljem. Ali, uvek ima neko ko ga zove telefonom i on se tada us... od straha. Nikad ne zna šta oni to smišljaju. I on je mali negde, ako je veliki za ove pacove, iživljava se nad njima i izigrava velikog dasu, on je isto mali u odnosu na taj samo telefonski poziv. To je ta vertikala vlasti koja je sve veća. Ne znam ko je sve vaspitavao ove strukture vlasti. Svi u odelima, fini, podšišani, u kolima, maskirani, naučili su da govore lepe reči. Stvarno su vrhunski majstori posle ovih izbora. Da li ste optimistični kada sagledate sadašnju situaciju?
- Kada ne bi imao nade, ja bih odmah umro, a doveo sam sebe dotle da svojom voljom mogu da umrem prekosutra, da hoću. Ali neću! Jer mi je sin javio pre nekoliko dana da mi je snaha u drugom stanju. Biću deda, bre.
U poslednje vreme snimaju se brojne serije, ali vas nema u njima?
- Ser-i-bez-mene. Neka s... bez mene! To je kulovizacija Srbije, te vežbe smo radili na prvoj godini akademije. Dovođenje amatera i stavljanje u glavne uloge, a vrhunski glumci da pristaju na to. To je deprimantno. Ako smo išta imali, to je bio duh i humor, a mi to izgubismo. Seoske zabave pretvaramo u serije. Valjda je to politički trend. Nama je jug veoma važan, kao glasačko telo, valjda. Da li je moguće da jug može Beogradu da implantira ukus i miris. Beograd koji je bio svetski grad, grad Bitefa, džez festivala, Bemusa, svega... Da li je moguće da periferija periferije diktira ukuse? Sram ih bilo! Vrhunski glumci koji dozvoljavaju sebi da igraju alpari sa amaterima. Ali to narod gleda. Pa televizija je javna obrazovna ustanova, a ona povlađuje najnižem ukusu, najgoroj varijanti. Nema vas ni u pozorištu?
- Žalostan sam zbog stanja u pozorištima. Ne zato što ja ne igram nego što se sve svelo na jednu puku produkciju. Nema pravog kritičara pozorišta, a onda nemaju razloga da su oni bilo kome nešto odgovorni. Pošto je pao nivo i ukus, tako i publika koja je vaspitavana na 'Grand paradi' i tim stvarima voli sve što je jeftinije. Beograd bi trebalo da ima još najmanje deset pozorišta i to raznih tipova: džepnih, ovakvih, onakvih. Meni sada pozorišta izgledaju kao vlada koja ima dogovor između sebe, kao - tu smo mi i da se ne dira. Pozorište je krik, bol, izazov, suza, smeh! A gde to vi možete da vidite u Beogradu? Nigde. Ne igraju se klasici, već komadi koje će vreme progutati. Nisam odustao od pozorišta, ali u ovome neću da učestvujem. Hteo sam i da pravim pozorište na Vračaru, ali promenila se vlast. Videćemo, nešto ću sigurno da uradim, makar ću napraviti kafe-teatar. Ko danas zna za mladog, pesnika, slikara ili pisca? Ja kad sam bio mlad, sve sam ih znao. Lično. Sada se za njih čuje jedino prilikom dodeljivanja životnih nagrada. Dobili ste mnogo nagrada.
- Pojma nemam gde su. To sa umetnicima nema veze. To ima veze sa njihovim rođacima, strinama, tetkama... Ja imam nagrade u srcu. Kada sam igrao 'Divlju patku' došli su Miloš Žutić i Pera Kralj. Kada mi je Miloš rekao: 'Piteru, ovo je pomak u glumi.' To je meni nagrada. Takođe mi je nagrada kada sam ovde sreo Muharema Pervića i Bucu Mirkovića i kada su mi rekli: 'Pitali smo Ljubu Tadića: ‘Kad odeš, ko ti je naslednik?’, a on je rekao: ‘Rade Šerbedžija je veliki glumac, Pera Kralj je veliki glumac’, a onda je odjednom gurnuo i rekao: ‘Ipak, Pera Božović!’.' Pa zar to nije nagrada!? Je l’ meni treba neka plaketa? Igrate i u filmu 'Crni Gruja i kamen mudrosti'.
- Ja volim da igram tragikomedije, mislim da je život takav, najsličniji je tome. Tako kada igram neke hulje, trudim se da ih opravdam. 'Crni Gruja' je ozbiljno rađen i mislim da treba približavati istoriju ljudima. Igrao sam sultana, sedeo sam, a dolazili su predstavnici Francuske, Nemačke, Rusije, a devojke igrale trbušni ples... Baš je bilo lepo i proveo sam se tih nekoliko dana sa Draganom Nikolićem, Vojom Brajovićem, Draganom Bjelogrlićem.
N. Džodan Film o Brankoviću
Pre nekoliko dana pala je poslednja klapa filma čiji je radni naziv 'Priča o Milošu Brankoviću' u produkciji 'Ideje'. Reditelj i scenarista ovog ostvarenja je Nebojša Radosavljević, a igraju Miloš Vlalukin, Petar Božović, Nebojša Milovanović, Jovana Stipić, Andrej Šepetkovski, Nada Šargin, Slobodan Ćustić, Marina Bukvički i drugi. Producent je Nataša Milojević, direktor filma Tatjana Bokan, scenograf Dukan Radenković, kostimograf Nevena Milovanović, a direktor fotografije Miloš Kodemo.
