Izvor: Press, 11.Jun.2013, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpisan Protokol o saradnji između SANU i AINS
Saradnja podrazumeva organizovanje i realizaciju svih aktivnosti od zajedničkog interesa za Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka, Odeljenje tehničkih nauka i Odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU i AINS.
Formiraće se Mešovito telo za saradnju SANU i AINS od po tri predstavnika iz svake institucije.
Akademik Hajdin je rekao da je davno trebalo uočiti spone koje vezuju dve akademije i dodao da je suština protokola >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u zajedničkom tretiranju problema sa izrazito praktičnom vrednošću, a koji su po svojoj suštini naučni.
On je primetio da je Nemačka osvojila svet jer su rano prepoznali da nauku treba da preobrate u život, dok je u Srbiji boljka što se dobar deo ljudi posveti nekoj naučnoj oblasti i ne interesuje ih šta se dešava oko njih i koliko je njihov rad koristan državi u celini i privrednom razvoju.
S tim u vezi Hajdin je napomenuo da treba voditi računa prilikom odobravanja tema za doktorske disertacije da one nečemu služe.
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Radivoje Mitrović je rekao da su razvojni priopriteti u Srbiji: hrana, energija, saobraćajna i svaka druga infrastruktura, preventiva u oblasti zdravlja i održiva razvoj i zapitao se da li istraživački projekti koujima se bave naučnici u Srbiji rešavaju razvojne probleme Srbije.
"Očekujemo od ovog sporazuma da dve ili godinu i po dana pre raspisivanja novog ciklusa istraživanja definišemo prioritete istraživanja za period 2015-2020, da se fokusiramo na razvojne probleme Srbije i onda ćemo stepen iskorišćenja sredstava, koja u nauku ulažemo, povećati, stvoriti ambijent da sutra, oni koji odlučuju o sredstvima generalno, u nauku ulože više i ta sredstva shvate kao investiciju", objasnio je Mitrović.
On je primetio da transfer znanja i tehnologija u Srbiji nije dobar i da akademska zajednica mora da igra aktivnu ulogu, kako bi videli da li je ono što se danas nudi pod pojmom reindustrijalizacije ono što nam treba i što će dati očekivane reuzltate, da li su mere uštede i kresanje budžeta pravi odgovor na ekonomsku krizu ili nauku treba izuzeti.
"Ja smatram da nauku treba prioritetizovati i izdvojiti finansijska sredstva ne za povećanje zarada istraživača, već za poboljšanje materijalnih uslova za istraživanja.
Mogu da dokažem da je najproduktivnije veće investiranje u odgovornu nauku", kazao je Mitrović, ocenivši da je fokusiranje na veću saradnju sa SANU i AINS način na koji mnogi resori u vladi u budućnosti treba da rade.
On je rekao i da su u mogućnosti da deo sredstava koja su prvobitno bila namenjena za infrastrukturu i gradnju poslovnog prostora preusmere za nabavku naučno- istraživačke i laboratorijske opreme, čime bi "uradili nešto što bi jaz između tehnički razvijenih zemalja i nas moglo da smanji".
"Stavljanje u fokus saradnju između SANU i AINS uz aktuelnu politiku vlade da radi na reindustrijalizaciji, vidim kao šansu da brod pomerimo u dobrom smeru. Pogotovo ćemo ga usmeriti u dobrom smeru ako ključnu ulogu u tome budu imale akademije koje decenijama unazad neguju tehničke nauke", ocenio je Mitrović i dodao da im ostaje da pokušaju da ostvare ono što je propisano Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja - da svake godine procenat izdvajanja za nauku raste za 0,15 procenata bruto domaćeg prozivoda.
Kovačević je konstatovao da SANU i AINS imaju isti cilj koji se odnosi na istraživanja za inovacije - nova znanja i vrednosti koaj se valorizuju na tržištu.
"Nije u pitanju da napravite nešto bolje od drugih i da u tehničkom smišlu budete savršeni. Inovacija je ono što ste uspeli da plasirate na tržištu i da prodate.
To je ono na čemu pokušavamo da radimo zajedno - pokušavamo da školujemo studente za tržište, da podignemo posrnulu srpsku privredu, jer bez privrede nema ozbiljne ekonomije i ne možemo da govorimo o boljitku ni u jednoj drugoj sferi", ocenio je Kovačević.
On je primetio da se u Srbiji obrazovanje i nauka tretiraju kao potrošnja, umesto kao razvojni potencijal, što je pogubno.
Kovačević je konstatovao da je problem komercijalizacija istraživanja, odnosno transfer znanja u privredu i da vlada, kao neko ko razvija strategije u pojoprivredi, energetici, informaciono-komunikacionim tehnologijama i razmatra način njihove realizacije, malo koristi usluge SANU i AINS.
On je skrenuo pažnju da sa 0, 3 procenta, Srbija ulaže u nauku 10 puta manje od evropskog standarda.
