Izvor: Dzungla.org, 13.Maj.2013, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popularni sremuš, ima i svog smrtonosnog dvojnika
VALJEVO – Oni koji obožavaju ukusni i lekoviti sremuš ne slute da na livadama raste njemu veoma sličan mrazovac, koji se ubraja u najotrovnije biljke. Što je najgore, za smrtonosni mrazovac protivotrov – ne postoji! Odvajkada su ljudi sremuš, u narodu poznat i kao medveđi ili divlji luk, naročito s proleća, imali na trpezi. Mnogi ga beru sami, drugi kupuju na pijaci. Koristi se i kao začin, za lečenje kašlja, upale sluznice želuca, bešike, kožnih bolesti, čak i za prevenciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << srčanog udara. – Poslednjih godina, upotreba sremuša u ishrani raste, jer je izuzetan antioksidans. Ipak, neiskusni berači mogu da ga pomešaju s mrazovcem, najotrovnijom zeljastom biljkom, koja može da izazove i smrt – upozorava Aleksandar Manojlović, iz Ekološko-šumarske asocijacije „Ekošum“. – Simptomi trovanja su stomačne tegobe, mučnina, problemi s jetrom, usporeno disanje, grčevi, povraćanje, dehidratacija organizma izazvana kolhicimom, za koji nema protivotrova.LUKOVICA I CVET UZ ostale osobine, postoji sličnost u lukovici, koja je kod sremuša duguljasta, uzana, obavijena prozirnim belim ili žućkastim omotačem. Lukovica mrazovca je krtolasta, ima bezmalo crn, ljuspast omotač. Mrazovac cveta ljubičasto u septembru, a sremuš u rano proleće i ima cvet bele boje. – Najveća sličnost je u listovima. Kod sremuša su eliptični, zašiljenog vrha, intenzivne zelene boje, koji se pri dnu sužavaju u dugu peteljku i najčešće ih ima dva-tri. Listovi mrazovca rastu pri zemlji, javljaju se u proleće i uvek ih ima nekoliko. Međutim, razlika je u tome što se prilikom trljanja lista sremuša oseća karakterističan miris belog luka – kaže Manojlović, diplomirani inženjer šumarstva. – Sremuš, kao ljubitelj senovitih mesta, najčešće raste u vlažnim šumama, posebno bukovim, dok su staništa mrazovca livade i obodi pašnjaka. Dakle, mrazovac ne raste u šumi! – April i maj su meseci sremuša, jer je on u proleće najdelotvorniji – kaže Manojlović. – Zato ovaj period treba iskoristiti za uživanje u blagodetima ove biljke koju nam je podarila priroda, naravno uz oprez da se slučajno ne zameni njegovim smrtonosnim dvojnikom!
Opširnije na Novosti
