Izvor: Prva.rs, 08.Okt.2014, 14:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponekad te je blam tvojih roditelja
Nekad se tu radi o uobičajenom: roditelji se razlikuju od tebe i tvog društva, drugačije se oblače (tebi to deluje staromodno), drugačije se ponašaju, brane ti sve i svašta uz obrazloženje koje ti ne deluje uverljivo… Onda, tu je i pokazivanje tvojih golišavih fotografija iz najranijeg detinjstva tvojim prijateljima (užas), pokušavanje da budu ortaci s tvojim prijateljima (još veći užas), krajnje opušteno kućno oblačenje (ili nedostatak dovoljno odeće) kad ti dođu prijatelji… >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << Ima mnogo tinejdžera koji su iskusili bar nešto od navedenog, i sve ih bio blam.
Postoje i problematičnije situacije, recimo, ti ne voliš mnogo da pričaš o sebi, biraš kome ćeš šta reći, a neko od tvojih roditelja olako priča poverljive stvari o tebi roditeljima tvojih prijatelja ili tvojim prijateljima. I ne samo da se neko od tvojih roditelja nameće tvojim prijateljima nego je taj roditelj druželjubiv u toj meri da će i u redu u prodavnici ili pošti početi razgovor s nekim nepoznatim i usput pomenuti i nešto o tebi, unosiće se ljudima u lice dok s njima razgovara i neće obraćati pažnju na to što je tim ljudima (a i tebi) neprijatno, i tome slično.
Šta u takvim situacijama? Možeš pokušati da bez optuživanja, vikanja, plakanja i/ili treskanja vratima roditeljima smireno kažeš šta ti konkretno smeta, i zašto. Moguće je da će to pomoći. Nažalost, moguće je i da neće pomoći, da će tvoj roditelj odgovoriti nešto kao: "Šta, pa baš smo lepo pričali", i tu ti ne možeš ništa.
Šta tad? Prihvati da su roditelji odrasli ljudi i da niko ne može da ih natera kako će da se ponašaju. Nekad će biti posledica njihovog ponašanja, recimo, ako su nametljivi, izbegavaće ih ljudi koji ne vole nametljive, ali ni to ne može da ih natera da se promene. Prihvati ih takve kakvi su i voli ih; ako ti njihovo ponašanje smeta, provodi što manje vremena možeš u njihovoj blizini – jednog dana ćeš odrasti i osamostaliti se, i tada, kad ne budeš više bio/la sa njima, ni njihovo ponašanje te neće toliko nervirati. A neće ni znati toliko toga o tebi pa da mogu da pričaju o tome sa svakim slučajnim prolaznikom s kojim požele da razgovaraju.
Izvor: krstarica
