Izvor: Press, 07.Mar.2013, 19:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političarima odgovara što je narod ponižen
U velikom intervjuu za "Nedeljnik", ona je govorila i o izneverenim nadama Petog oktobra, Zoranu Đinđiću, ali i poslednjim izborima.
Otkrila je I prvi put zašto je Rade Šerbedžija napustio Srbiju:
Bila sam sa Šerbedžijom, mojim divnim profesorom kad mu se rodila prva ćerka Nina u "Nani". Bilo je nas četvoro i tu su bili neki pijani klinci koji su vadili pištolj i pucali u plafon, dobacivali mu, vređali ga... Sećam se da smo hrabro stajali za tim šankom, nismo se ni bacili >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << na pod, nismo odgovorili, niti bilo šta. Bio je to potpuno idiotski momenat, njemu se rodilo dete, a neka pijana budala ga je prozivala što je Hrvat, a on nije ni Hrvat, već jedan nesrećan Jugosloven, Srbin iz Hrvatske. Mislim da je to prelomni momenat zašto je Rade spakovao Lenku i Ninu i otišao iz Beograda u kojem su živeli
Igrala si s Glogovcem u "Ubistvu s predumišljajem". Da li je bilo teže gledati ljude osakaćene ratom ili uživljavati se u njihove sudbine?
Volim taj film. Zar nije neverovatno da je Glogiju to prva filmska uloga? Kad smo s predstavom "Moja draga" otišli u Banjaluku, igrala sam u njoj neku klinku, izbeglicu, to je bila laka komedija, i sećam se u Banjaluci mi je samo odjednom bilo strašno neprijatno da njima, kojima se to dešava, glumim neku izbeglicu kojoj su pobili porodicu. Sećam se koliko me je rastužio odlazak i taj koridor. Sve je bilo spaljeno, jedini trag života bila je mrtva svinja negde uz put. I susret s jednim od ratnih zločinaca u Banjaluci koji sedi i nama glumcima priča: "Mene pitaju vožde, kako se kolje, ja kažem lako, uzmeš glavu, isečeš..." Sećam se da sam ga pitala da li veruje u Boga, pa su me svi udarali nogama ispod stola jer je bio pijan i naoružan, i nije bio sam. Rekao mi je da veruje u ovog našeg jednog pravoslavnog boga, a ja njemu: "Dobro, gde će vama duša?" E, tad su stvarno krenuli da me udaraju ispod stola. I kad smo se vratili s tog gostovanja bila sam tužna i depresivna. Otišla sam u klub "Akademija" i stajala pored najvećeg zvučnika želeći da me ta buka izmesti iz života. I brišem, brišem, ali neće da se izbriše iz sećanja.
Nije bitno ime vožda iz Banjaluke, ne pamtim ga. Njihova imena su za zaborav, ali njihova dela nažalost nisu. Strašno je što smo mi kao narod bili poistovećeni s njima.
Da li ti je žao što si propustila 5. oktobar i da li te uopšte nešto pomeri sad kad gledaš vesti iz Srbije?
Bilo mi je baš žao, ali sam pomislila kako će sada sve biti divno i sve će se promeniti. Izgledalo je kao prava revolucija. Devedesetih sam prestala da čitam novine, gledam TV, osim sporta, i britanskog "Gardijana", ali, recimo, za ove poslednje izbore, sećam se, sletela sam na Surčin, i sestra me je odvela pravo na glasanje. A onda sam čula da niko od mojih prijatelja nije glasao. Zašto? Rekli su:"Pa mi ne glasamo. Zašto ne glasamo? Zato što nam je dosta istih, ništa se ne menja, sve nam je bezveze." Ja nekako mislim da svi moraju da glasaju, da moraš imati stav o tome koga ćeš da ovlastiš da ti kroji kapu.
U Srbiji je uticajan čovek pod nadimkom Banana. Imaš li utisak ponekad, tako sa strane, da smo "banana država"?
Naše društvo je siromašno, zato je svakoga lakše kupiti. Najgora veza novca i političke moći dubinski korumpira društvo i jede normalne živote. Naši političari i mediji često u narodu pothranjuju osećaj poniženosti koji produbljuje nezadovoljstvo - ljudi su poniženi gubitkom posla, osiromašenjem, marginalizacijom. Građani se uljuljkuju u uverenju da je istorija nekakva kleta sudbina na koju se ne može uticati i nikako da postanemo svesno i kritično društvo, spremno da preuzme odgovornost. Budžet za kulturu je katastrofalno mali. Kao da niko ne razume fundamentalnu ulogu kulture, to da je ona temelj na kome počivaju sve tekovine civilizacije.
Mart je mesec obeležavanja desetogodišnjice Đinđićeve smrti, kako gledaš na to s kilometarske distance?
Njegovo ubistvo je još jedna od naših tragedija. Ne mogu da verujem da i dalje nemamo puno objašnjenje kako je do tog kukavičkog čina došlo.
