Izvor: Blic, 03.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podvučeno žutim
Podvučeno žutim
Ideja slobode medija u našim uslovima izvitoperila se do perverzije. Na našim kioscima sve je više takozvane žute štampe, tabloida u koloru i bez boje, koji, svi odreda, odišu jednim novim, dominantnim stavom prema javnosti - javnosti nema, kao što nema ni vesti, ni priče o javnim ličnostima, ukoliko te priče nisu odvratne. Ali odvratnost u tim pričama ne svodi se ni na šta drugo nego na pornografsko gađenje, omalovažavanje, vređanje javnih ličnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i čini se da na toj ideji, na ideji javne bruke i podsmeha, počivaju tiraži takozvanih lakih štiva. A u tim lakim štivima mogu se pročitati gadosti o ‘’prdežima, smradu, dupetima, krajnicima, šljokarama’’ i tome slično.
Čak je i vokabular tog novog, ‘’žutog’’ pristupa javnosti skliznuo ispod onoga što bi se u kolokvijalnom govoru okarakterisalo kao ‘’podvučeno žutim’’. I upravo taj jezik novih medija, koji su iždžikljali kao smrdljivi korov na đubretu naše javnosti, privlači čitalačku publiku kao muve. Jezik je taj koji određuje meru i vrstu naše stvarnosti, našeg odnosa prema sopstvenim životima. Bez obzira na to da li se u toj novoj ‘’zabavi za narod’’ rasturaju brakovi, prikazuje celulit neke pevačice, ismeva nečiji poljubac ili analizira nečije međunožje - uvek se radi samo o jednoj stvari - osećaj kaljuge, brloga u kome se valja ovo društvo, i neka vrsta odvratnog užitka pred saznanjem ‘’da smo svi u tome’’, možda rečitije govori o tranzicionim kretanjima našeg društva nego bilo koji izveštaj Vlade.
Sudeći po žutoj štampi, Srbija je danas zemlja u kojoj je fajront odavno počeo i u kojoj je neko već ugasio svetlo. Kad odvratno postane privlačno, i kada jezik javnosti padne u takvu kaljugu, nemamo mnogo čemu da se nadamo, osim da javno poniženje drugog bude najveći domet naših malih, kaljavih života.
