Izvor: Press, 05.Jan.2013, 12:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počinje Teslina memorijalna konferencija

Na Menhetnu gde je Tesla (1856-1943) proveo 59 godina, došao do svojih najvećih otkrića i realizovao svoje najvažnije izume - oko 300 patenata, koji su izmenili tehnološku sliku sveta, okupiće se veliki broj poznavalaca Teslinog života i rada, veliki broj naučnika, univerzitetskih profesora, umetnika, ljudi koji žele da mu još jednom odaju počast.
Među učesnicima biće autor knjige "Wizard" (Čarobnjak) Majk Fajfer, koji će održati predavanje 6. i 7. januara, zatim Metju Inmen, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << čuveni bloger koji je oduševio svet svojim "igrarijama" i poređenjem dela Tomasa Edisona i Nikole Tesle u specifičnom stripu.
Inmen je uspeo i da prikupi 1.370.000 dolara za otkup Tesline laboratorije na Long Ajlendu, što "Teslin naučni centar" na čelu sa predsednicom Džejn Alkorn pokušava već nekoliko godina.
Reč je o ideji da se od poslednje sačuvane Tesline laboratorije, koja predstavlja "simbol njegovog Svetskog sistema bežičnog prenosa" napravi muzej i svojevrsni naučni centar koji će promovisati Teslino genijalno delo.
Na konferenciji će učestvovati i značajan broj ljudi iz Srbije, između ostalog reditelj Milan Knežević, koji će govoriti o tome kako umetnici dozivljavaju Teslu.
Direktor Muzeja Nikole Tesle u Beogradu Vladimir Jelenković imaće uvodni govor o Teslinom čudesnom svetu elektriciteta, 6. januara, kada počinje radni deo konferencije pod nazivom "Zašto je Tesla važan" o rastućem interesovanju za Teslu.
"Najvažnije je što će taj trodnevni skup doneti svojevrsnu reafirmaciju dela Nikole Tesle upravo na tlu Sjedinjenih Američkih Država", ocenio je Jelenković u intervjuu Tanjugu.
On je primetio da Tesla iz dana u dan postaje svojevrsna ikona savremene nauke i kulture.
"Čini se da je naša planeta tek danas spremna da posle više od jednog veka prepozna njegova pionirska dela, ne samo ona koja su obeležila 20. vek i koja čine osnovu druge industrijske revolucije - indukcioni motor i čitav niz njegovih patenatata koji se odnose na proizvodnju i distribuciju električne energije, već i sve ono što je vezano za daljinsko upravljanje, čiji je on pionirski korak načinio još 1898. demontrirajući svoj teledirigovani brodić u Njujorku", istakao je Jelenković.
On je skrenuo pažnju i na Teslinu ideju o Svetskom sistemu bežičnog prenosa i eksperimente koje je radio na Long Ajlendu između 1901. i 1905. "Nažalost svoj veliki životni san nikada nije realizovao, ali činjenica je da je još tada imao ideju o onome što danas nazivamo globalno umreženom planetom. Zahvaljujući tehnologiji kojom je raspolagao, mogao je već tada da načini veliki iskorak i da praktično realizuje bežičnu komunikaciju, koju danas prepoznajemo kroz internet, elektronsku poštu, SMS, MMS, GPS", primetio je Jelenković.
Tesla je 1900. definisao 12 tačaka Svetskog sistema bežičnog prenosa, primenjujući tehnički rečnik svog vremena, a u kojima mogu da se prepoznaju svi današnji servisi i usluge koji čine suštinu savremenih telekomunikacija.
"On je mogao još pre više od 100 godina da napravi bežičnu mrežu koja predstavlja osnovu današnjih bežičnih prenosa, multrimedijlnih sadržaja i onoga što oznacavamo dobom telekomunikacija", naglasio je Jelenković.
Memorijalna konferencija počeće gala prijemom i dodelom Teslinih nagrada u oblasti nauke, duhovnosti, finansiranja i posvećenosti promociji lika i dela velikog naučnika, a među dobitnicima je i Muzej Nikole Tesle.
Jelenković je izrazio zadovoljstvo što je Muzej dobio još jedno veliko priznanje za sve što čini na promociji dela genijalnog srpsko-američkog naučnika, podsetivši da su organizovali veliki broj izložbi posvećenih Teslinom radu u više od 20 zemalja na četiri kontinenta i objavili na desetine izdanja na srpskom i engleskom jeziku.
On je rekao da Muzej Nikole Tesle priprema veliku izložbu na proleće koja će biti posvećena jubilejima - 70 godina od smrti Nikole Tesle i 60 godina od osnivanja Muzeja.
Muzej Nikole Tesle je 5. decembra prošle godine obeležio 60 godina od osnivanja i rada na prikupljanju Tesline visoko vredne lične zaostavštine koja obuhvata više od 156.000 arhivskih dokumenata, nekoliko hiljada različitih časopisa, hiljade novinskih isečaka, 1.500 fotografija i slajdova, veliki broj ličnih predmeta, preko 1.000 tehničkih crteža, kompletnu patentnu dokumentaciju, tehničke planove, pisma.
Posebno značajne su njegove naučne beleške iz laboratorija u kojima je radio, a Jelenković je skrenuo pažnju na važnost Teslinih beležaka iz Kolorado Springsa i o njegovim istraživanjima na Long Ajlendu.
Izložbom će, kako je naveo Jelenković, prvi put javnosti saopštiti niz detalja koji su vezani za prikupljanje i dolazak Tesline zaostavštine u Beograd 1951. godine, kao i o formiranju muzeja 5. decembra 1952. Muzej Nikole Tesle je za javnost otvoren 1955. godine.

Nastavak na Press...

Večernje novosti: Njujork: Počinje "Teslina memorijalna konferencija"