Izvor: Blic, 30.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plaćam svoje zadovoljstvo
Plaćam svoje zadovoljstvo
Petar Božović tek što je završio snimanje filma 'Pogled s Ajfelovog tornja', a već uveliko sprema rolu u 'Balkanskoj kuhinji', novom makedonskom filmu. Poznat kao čovek užitka, kako u jelu, tako i sa ženama, morao je da pravi kratke pauze. Zalomilo mu se da neko vreme ništa ne deli, pa ni topli dom i prostor pored šporeta. Snašao se, zahvaljujući otvorenom srcu, koje ga zamalo nije izdalo, i briljantnim ulogama. Jer, kako je koju snimao, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tim lokacijama, po imenu filma, nicale su oaze za lokalno društvo. O hrani i ljubavi i ženama Petar Božović priča u poslednjem broju nedeljnog magazina 'Glorija'.
Kao i svaki čovek, i on je želeo veliku porodicu, za sva vremena, s nedeljnim ručkom...
- Hteo sam da imam ženu, kuću i mnogo dece. Moja prva žena Marina Kolubajeva i ja sreli smo se u pozorištu. Radili smo 'Braću Karamazove'. Imao sam dvadeset osam godina, ona dvadeset tri. Ubrzo smo se venčali. Ona je spremala jela, s ljubavlju, a meni je sve išlo od ruke. Godine 1975. snimao sam 'Više od igre'. Dobili smo sina Draška, bio sam najsrećniji čovek na svetu. Ipak, đavo nije dao... Stanovali smo kod njenih... Mira Trailović mi je govorila: 'Nemoj to da radiš! Nađite neku sobicu!' Nisam je poslušao... Marina se promenila. Podlegla uticaju porodice, koji je nekad poguban. A govorila mi je: 'Hoću petoro dece!', odgovarao sam: 'Sačekaj, idemo redom, polako...' I ostala je trudna. Bila je zima, uzeo sam dete i ženu i otišao u svoj stan... Odjednom, kaže: 'Neću da kuvam!' Kažem: 'Dobro, ne moraš.' Sledećeg dana: 'Neću ni da čistim!' Opet moje: 'Ne moraš! Platiću ženu. Jednu da kuva i čisti, drugu da nam pazi dete.' Na kraju, njeni: 'Ti si, Petruška, napredovao, ona nije ništa uradila!'
Marina je bila član 'Ateljea 212'... Molio sam je da mi ne ubije dete... Nisam mogao to da shvatim. Došao sam u stan, video nju, njenu majku, njene sestre. 'Marina, jesi li?' 'Jesam', njen skrušen odgovor... Nikad više nisam ušao. Žao mi je, voleo sam je.
Posle Marine život je podelio s Oljom Palinkaš, koja je bila velika i neprežaljena ljubav Orsona Velsa.
- Nisam mu je baš oteo, njih dvoje su već bili završili. Ali, zauvek mu je ostala tiha patnja, zato se nismo ni venčali, jer Orson ne bi preživeo, a ona to nije mogla da mu uradi. Jedanaest godina smo bili zajedno. Voleo sam da joj kuvam. Bio sam u tome bolji i od nje. Dođemo kući, kao sad ćemo da pravimo tartar biftek, a onda uzmemo hleba, luka, slaninicu, rakijicu, tek da prezalogajimo. I tako, ostavimo onaj biftek za drugi put...
Sa Oljom se upoznao na snimanju filma 'Mladi Nikola Tesla'. Ubeđen je da bi sve otišlo bestraga da su se, ipak, venčali. Posle je došla Savina Geršak, koja je mrzela da kuva, ali je volela da jede ribu.
- I pije pivo, što je mene užasavalo! Ja, brate, uz ribu pijem vino! Nije važno koje je boje. Bitno je da je dobro, i da ga ima mnogo. I da nije džabe. Volim da platim svoje zadovoljstvo. Kafedžija Petar
Otac Orsona Velsa je bio u Kini. Imao je tamo hotel. Bio je takav tip da je putokaz sa nazivom hotela okrenuo na drugu stranu, kako mu ne bi dolazili drugi gosti, do onih koje je sam hteo da vidi. Nešto slično sam uradio i ja, sa mojim lokalom u Igalu. Zvao se 'Reporter”. I to je propalo. No, nema veze. Nego, samo još za sladoled, naš planinski da ti rečem. Otkineš parče leda, ono iz neke uvalice, i na njega namuzeš ovčjeg mleka. To ti je naš sladoled!
