Izvor: Blic, 26.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisac
Pisac
Srbija je zemlja da prevrne. Dan za danom uhapšeni su jedna bivša ministarka i njeni saradnici na projektu renoviranja Aerodroma 'Beograd', a zatim je uhapšen i jedan pisac. Široka ruka pravde zahvatila je ovoga puta, beskompromisno, ono što se kaže - i bazu i nadradnju. Ugledni pisac, inače dobar i tih čovek, uhapšen je ne zbog svoje knjige - daleko bilo, nego zbog navodne zloupotrebe službenog položaja. Pisac je bio na čelu državne institucije koja se bavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izdavanjem takozvanih obaveznih knjiga. U toj instituciji vrti se, inače, mnogo para, upravo zbog činjenice da se radi o ‘’obaveznom programu’’.
Hapšenje pisca zbog sumnje da je i on, u duhu vremena, mrknuo neku kintu sa strane, ništa ne govori o srpskoj literaturi - mnogo više govori o vremenu u kome živimo - svekolika pljačka se odvija na svim nivoima, i to je nešto s čime živimo.
Samo, ako je pisac stvarno i umešan u pljačku nekoliko desetina (a možda i stotina) miliona dinara, nije li logično da se zapitamo - kakvo smo mi društvo bede kad jedan uspešan i nagrađivan pisac, čiji se jedan roman svrstava u najboljih deset srpskih romana - mora da se zaposli u državnoj instituciji u kojoj će se baviti administrativnim poslovima - kako bi redovno primao platu i kako bi, sledstveno, imao od čega da živi? U svetu je stvar obrnuta – zaposlen čovek postaje pisac, i onda više ne mora da radi za platu – kod nas pisci uglavnom sele svoje radne knjižice od jedne sinekure, do druge. A u preduzećima i institucijama savremene Srbije, ukrasti kintu je stvar koja se podrazumeva, nešto što predstavlja uslov bez kojeg se ne može zamisliti nijedna ‘’uspešna’’ biografija. Možda pisac nije ništa kriv u ovoj stvari, ali je mogao da zna za demonske zamke koje su nameštene svakom pompeznom ‘’državnom nameštenju’’.
