Izvor: Blic, 15.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pićence u Sen Tropeu
Pićence u Sen Tropeu
Sen Trope je naša prva stanica u Francuskoj, ako izuzmemo kontrolu policije na naplatnoj rampi. Bili su ljubazni. Na moju čuvenu priču da smo novinari i da pravimo reportažu o baš tom regionu gde nas zaustave, reakcija je uglavnom ista - puste nas bez kontrole i požele dobrodošlicu. Prvo smo primetili da su učestale drumarine poprilično skuplje nego u Italiji. Za svaki ulazak u neki od gradova na Azurnoj obali plaća se nekoliko evra. Čisto da znate...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Sen Trope - čuveni turistički gradić krajem šezdesetih proslavila je velika Brižit Bardo. Od tada ovde dolazi svetski džet-set, kažu meštani. Mesta u hotelima uglavnom nema. Tražeći smeštaj obišli smo mnoge hotele gde nas je uglavnom čekala tabla: nema soba.
Napokon smo se smestili u hotelu 'Bastide du port'. Terasa u dvorištu punom zelenila nije uspela dugo da nas zadrži. Odmah smo izašli u centar grada gde je bilo sve na svom mestu: kafei, terase, prodavnice suvenira, garderobe, parfimerije...
Šetajući lukom i gledajući u najluksuznije jahte i jedrilice, seli smo u nama po karakteru najbliži ajriš pab. Pijuckali smo piće i pokušavali da osetimo duh mesta, da se uklopimo. Nije bilo teško premda niko ne govori engleski. Italijanski, tu i tamo.
U priči sa menadžerom pijano bara 'L’octave' saznali smo da sezona u Sen Tropeu traje čitavih šest meseci. I da mesto broji samo 4.000 stanovnika. Čitajući lokalne novine 'Le tropezien' saznali smo ko je od poznatih ovog leta posetio Sen Trope: Sting , Bono Voks, Džoan Kolins, Naomi Kembel, Žerar Depardije, Žan Reno koji je još uvek ovde. Nakon kubanskog kafe kluba 'L’esqinade' i restorana 'Bajader', odlučili smo da ostanemo još jedan dan. Treba malo i odmoriti. Sutra nova dešavanja. Pozdrav, Vlado
