Izvor: Blic, 17.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pevačice nisu prostitutke
Pevačice nisu prostitutke
Ljudi pogrešno misle da sam ja Lepa Brena, a ne znaju da sam u Americi dobio dve nagrade za poeziju - kaže kompozitor Milutin Popović Zahar, i recituje nam, u srpskom prevodu, pobedničku pesmu po glasovima korisnika globalne mreže: 'U zemlji koja ne postoji, u gradu kog nema, čekao sam nikoga koji nikada neće doći. I ceo svoj život sabrao sam u četiri kratke reči: niko, nigde, nikad i ništa.'
Zahar, u društvu svoje lepše polovine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << književnice Jasmine Ane, za koji dan kreće u Bon da bi na 'Panfilijadi' ponovio svoj koncert održan u Moskvi 1998. godine, 'Oda Olimpika', posvećen olimpijskim disciplinama. - Moj prijatelj Dimitrije Panfilov, plastični hirurg, svake godine održava 'Panfilijadu' na kojoj učestvuju ugledni gosti iz celog sveta. O njemu je pisala i Jasmina Ana u knjizi 'Srbi za koje se molim' - kaže Zahar i dodaje: - Lepota mnogih naših zvezda i zvezdica jeste rezultat hirurške intervencije dr Panfilova. Ja idem da bih izveo svoje delo, a ne zbog intervencije. Dimitrije mi je rekao da imam potpuno savršenu mušku lepotu i da bi dodatno ulepšavanje bilo pogubno po ženski rod - kaže poznati šarmer koji ni u poodmaklim godinama ne odustaje od svog imidža večitog zavodnika.
Nakon braka sa Gocom Lazarević, kaže da mu ne pada na pamet da ponovo staje na ludi kamen:
- Ko na suncu dobije opekotine trećeg stepena, taj na plažu više ne izlazi. Brak je razonoda dokonih, a moja situacija mogla bi da se opeva u pesmi koja bi glasila otprilike ovako: 'Ne znam šta ću ni sa tobom a kamoli s tobom'.
Kaže da muzika nikada nije bila u goroj situaciji.
- Tako je u celom svetu, a mi smo u centru tog kratera bespomoćnosti i laganog umiranja. Na estradi je vladavina mediokriteta. Došlo je do pada svih moralnih i estetskih vrednosti, a najezda kompjuterskih veštaka krade grčke i turske pesme. Nikako da ukradu nešto od Francuza, Nemaca ili Italijana, nego inspiraciju traže u đul bašti Otomanskog carstva. Nazovipevačice imaju taman toliko kvaliteta da bi eventualno mogle da se bave manekenstvom ili onim poslom koji se radi noću na železničkoj stanici. Postoji najezda tih instant zvezda koje neko gura dok se ne umori. Guraju ih bogati sponzori, razni moćnici, i vladini i nevladini ljudi... To su muškarci koji su se domogli i vlasti i para, samo ne znaju šta će sa svojim muškim hormonima - kaže Zahar.
O načinu na koji on koristi svoje muške hormone, ne želi da priča. Vadi se na godine, kao: 'Prošlo je moje vreme, ostarilo se...', a onda kroz samozadovoljan osmeh zaključuje da je još daleko od toga da mu treba 'vijagra'. Svoje osvajačke uspehe ovako tumači:
- Žene vole kad ih muškarac strasno laže. Što više masti - više slasti.
Kod poznatog kompozitora pevačice su nekada dolazile sa nepristojnim ponudama - u zamenu za hitove nudile su telo. Ali, kaže Zahar, to više ne prolazi:
- Prvo, to nisu bile nepristojne već, što se mene tiče, veoma pristojne ponude. Ali, seks kao oblik trgovine iščezao je sedamdesetih godina. Danas to nikoga ne zanima. Mene interesuje samo keš!
Ne slaže se s tim da je nekim pevačicama mikrofon samo paravan za prostituciju:
- Prostitucija je časno i vrlo teško zanimanje i ne bih hteo da vređam prostitutke poredeći ih sa ovim prodavačicama magle. Sponzoruša nije prostitutka. Ona se prodaje samo jednom muškarcu - svom sponzoru. Simonida Stanković
