Izvor: Blic, 27.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pesmom iz sebe isterujem muku
Dečak sa kačketom i gitarom koji je pre 22 godine pevao o „kokuznim vremenima" izrastao je u jednog od najcenjenijih i najpopularnijih kantautora na ovom podneblju. „Pre neki dan sam navršio 45. i kao da se nalazim u fazi komičara koji je uvideo taj apsurd da život, u stvari, uopšte nije komičan. Ja nisam komičar, ja pišem pesme i pevam, ali pevam kao dečak koji prolazi kraj groblja; pevam jer me je strah od onoga što će biti sutra, a na šta ne mogu uticati", kaže Dino >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Merlin na početku ekskluzivnog intervjua za „Blic".
Novi singl se zove „Otkrit ću ti tajnu". Imate li potrebu da kroz pesme saopštavate neke istine, otkrivate tajne?
- Naravno da imam potrebu da govorim i da izbacujem iz sebe ovu muku, jer svaka umetnost je potpuno individualna. I ova kao i neke druge moje pesme su neko moje ja - ili juče ili danas ili sutra. I ova pesma je nastala u košmaru sumnji i pitanja. Svi mi imamo svoje tajne i u određenom trenutku se zapitamo šta će se desiti ako ih poverimo, recimo voljenoj osobi. Čin otkrivanja tajne donosi rasterećenje prenoseći deo bremena na leđa onome kome je poverena, i tu se otvara bezbroj pitanja, a jedno od presudnih jeste da li neotkrivanjem te tajne zaštićujemo voljenu osobu. Činom otkrivanja tajne između dvoje ljudi otvara se provalija, ali istovremeno i gradi most preko nje. Od stepena poverenja i ljubavi među njima zavisi koliko će taj most biti siguran. Ima tu mojih istina, ima tuđih priča, ali i omaža ličnostima i umetničkim delima koja mi daju inspiraciju.
Prošli album „Burek" je ocenjen kao antiglobalistički.
- Globalizam nije ni dobar ni loš - on naprosto jest. Nisam ja nikakav protivnik globalizma, ali nisam ni guska koja srlja u maglu. Naravno da je nemoguće biti aktivan učesnik javnog života, a ne biti deo globalnog mozaika. Globalizam nam je doneo brz protok informacija i osećaj da smo građani sveta. No, globalizam nam nameće i konkurenciju u svim segmetima stvarnosti. Ali prihvatajući darove civilizacije, moramo prihvatiti i ponekog crva u jabuci.
Rekli ste da globalizam uništava moralne vrednosti.
- Da. Jer celu planetu navodi da se usmeri samo ka jednom cilju - profitu. Svestan svih prednosti koje donosi globalizam, ja se ipak zalažem za očuvanje individualnih i lokalnih posebnosti, jer Bog je svoju baštu stvorio šarenom. Zato će moja muzika, kao i do sada, biti raznolika i šarena, ali ću u njoj uvek nastojati da sačuvam dašak lokalnog. Dobre stvari počivaju na jednostavnosti. Kada su najpoznatijeg sarajevskog ćevabdžiju upitali u čemu je tajna njegovih ćevapa, rekao je - jednostavno, jarane, samo jednostavno. Po čemu je „Burek" antiglobalistička priča - po tome što mi imperativ profita još uvek ne može narušiti čarobni proces maštanja.
Kakvo je Sarajevo danas? Ima li onog prepoznatljivog duha?
- Hvala Bogu, ima. Ali kao i svaki grad na planeti, i Sarajevo se menja. Kako je Bosna i Hercegovina zemlja u tranziciji koja je nedavno izašla iz iscrpljujućeg rata, a u kojoj i dan-danas stvari nisu postavljene kako treba, tako je i njen glavni grad kosmopolis čudnih krajnosti. Taj tipični sarajevski duh koji je, pogotovo vama koji gledate sa strane, najzanimljiviji brend grada, i dalje je prisutan i nikada neće izumreti, jer je naprosto urastao u reljef. Sarajevo je evropski Jerusalim - obdaren bezgraničnom lepotom, ali pomalo i uklet, jer ta lepota nikada neće prerasti u potpuni rahatluk.
Šta je izazivalo kreativni nemir u vreme prvog albuma, a šta danas?
- Nužda. Svaka umetnost nastaje najpre iz nužde. Kad radite na takvom mestu gde, kad otvorite ormarić u kojem su džepovi vaše radne odeće puni bubašvaba koje morate prvo istresti da biste obukli istu, i kad siđete u halu u kojoj su temperatura i nivo masnoća u vazduhu nepodnošljivi i kad tu morate provesti dvanaest sati, često i u noćnoj smeni, a ja sam sve to radio, sve što vam se u životu posle dogodi čist je dobitak. Ali, svako zlo za neko dobro. Mogu komotno reći da me je to iskustvo i te kako oblikovalo i da su mnoge moje pesme i moji životni koraci, pa čak i gluposti koje sam pravio, u stvari bili beg od agonije te fabrike. A danas osećam neku drugu vrstu kreativnog nemira. Još mi je srce zdravo, ali albume koncipiram s puno više razuma.
Po čemu znate da ima „još kremena u vašem starom upaljaču"?
- Pa, na osnovu konkretnih parametara. Šta ja mogu kad me još zovu na bis, što bi rekao Rambo Amadeus.
Koje ste još mudrosti proverili; ima li uticaja Umberta Eka, Meše Selimovića koje čitate?
- Čitajući, često naiđem na misao ili stih koji me obuzme i koji mi da inspiraciju za pesmu. Jedna od pesama koje su na taj način nastale je: „Moj je život Švicarska". Ja sam sebe doslovno pronašao u stihu Emili Dikinson.
Šta mislite o balkanskoj muzici u izvođenju Neleta Karajlića, Bregovića i Kusturice?
- Vraćamo se na priču o antiglobalizmu. Lepo je kada muzika sa ovog podneblja postane znak raspoznavanja i vrednost po kojoj nas uvažavaju. S druge strane, ne bih želeo da u procesu izvoza muzike sa ovog podneblja dođe do banalizacije. Kulturni identiteti koje poseduju narodi Balkana malo su složeniji i višeslojniji, ima tu i sevdaha.
Dva Beograda
Da li je došlo vreme za koncert u Beogradu?
- Ima jedan Beograd u koji bih odmah, bez razmišljanja došao, ali ima i onaj drugi Beograd u koji mi se još ne ide.
Pre sedam godina ste mi rekli da ćete održati koncert u Beogradu kada Milošević ne bude više bio na vlasti. Šta vas danas sprečava da dođete?
- Taj drugi Beograd, koji još uvek nije u stanju da napravi tačku preokreta. Taj drugi Beograd koji i nakon Srebrenice ima neko svoje „ali..." i neke zapete. Pristojni ljudi nakon Srebrenice stave tačku, pognu glavu i oćute.
Biti pošten
Pokojna majka vam je govorila da se na duge staze isplati biti pošten.
- Istina je, na duge staze se isplati biti pošten, i to je kurs kojim plovim kroz život i po kojem usmeravam i svoju decu. Iskustvo me je naučilo da čak i u ratu, čak i prema neprijateljima ne smemo biti nepravedni.
Saradnja sa Cecom
Mnogi ne znaju da ste vi napisali pesmu „Beograd" koju je snimila Ceca Ražnatović.
- Da, ja sam napisao tu pesmu. Tada sam bio u fazi kada sam pisao relativno mnogo pesama za druge. Pisao sam za Zdravka Čolića, Vesnu, Brenu... Nekako su ljudi hteli moje pesme. Tako da sam krajem 1991. u Švajcarskoj na molbu mog prijatelja, a Cecinog tadašnjeg momka i menadžera, Hare Samardžića napisao, između ostalog, i „Beograd" za Cecu Veličković koja je tada bila zvezda u usponu, nemajući ni u primisli rat i sve ono što će se posle dogoditi. Ja sam ostao u Sarajevu potpuno izolovan i tako onemogućen da utičem na dalji tok događaja u vezi sa tom pesmom.
