Izvor: Press, 22.Jan.2016, 14:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Paradoks izbora: Zašto smo postali tako neodlučni?

Late ili moka? Slatko ili slano? Belo ili crno? Ostati ili otići? Čini se da nam je danas sve teže da odlučimo šta želimo!
Foto:zenskikutak.rs
Ako se pitate da li da pročitate ovaj tekst (ili ne), onda ćete u nastavku pronaći pravi odgovor.
I eto vas. Stojite, recimo, ispred rafa sa hranom. Već deset minuta se premišljate šta da pojedete >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u ovoj pauzi za ručak. Red iza vas je sve veći, a vi ste još nesigurni. Na kraju odustajete i uzimate „siguricu“. Odluke ostavljate za drugi put. Ili, možda kada vašeg jela više ne bude bilo u ponudi. 
I onda jedete i pitate se da li bi ono drugo bilo ukusnije, zdravije, isplativije? Pa kako ste mogli da budete tako nesmotreni? Opet niste dobro izabrali...
„Odluka šta ćete da jedete tog dana primer je problema sa kojim se ljudi vrlo često suočavaju u savremenom društvu, a koji može postati prilično naporan i iscrpljujuć. Zamislite da svaki put kada razmišljate šta ćete jesti ili kupujete neki proizvod sprovodite detaljnu analizu ne biste li odabrali savršen za vas?“, ističe psiholog Olga Lončar.
Paradoks izbora je termin koji je definisao američki psiholog Beri Švarc istakavši da u situaciji postojanja velikog broja alternativa, posebno kada su sve one relevantne, a istovremeno imamo istaknutu potrebu da uspemo, dolazi do lošijeg odabira i nezadovoljstva.
Savremeni čovek želi da ima slobodu izbora, želi da ima mnogo alternativa i želi da među tim alternativama izabere onu koja je za njega odgovarajuća, ali i najbolja. To je čin slobode i više nego ikad pre čini se da tu slobodu imamo. Nije nam nametnuto šta ćemo nositi, šta treba da jedemo, sa kim ćemo da se zabavljamo i čime ćemo se baviti. 
„Zahvaljujući mogućnosti da biramo između osećamo da imamo priliku da svoj život usmeravamo u željenom pravcu, te da nam niko ne nameće kako treba da živimo. U svim oblastima života imamo mogućnost i opet imamo priliku da biramo između toliko različitih opcija da kao da u našem mozgu dođe do malog kurcšlusa u trenutku kada treba da napravimo izbor. Izgleda da previše mogućnosti utiče na našu nesigurnost pri izboru, ali i nezadovoljstvo“, ističe Olga.
PROČITAJTE I... Depresivni, anksiozni i ambiciozni: Upoznajte generaciju pregorelih

Da li biste radije birali između dva para farmerki ili sedam? Većina ljudi će naravno odgovoriti da je uvek bolje imati veći izbor jer je tako veća verovatnoća da će pronaći ono što im u potpunosti odgovara. Međutim, dešava se suprotno. Kada imamo više opcija, nije retkost da izbor uopšte ne napravimo. Eksperiment koji je sprovela Šena Ijengar, profesorka na Univerzitetu Kolumbija, pokazao je da ljudi zapravo manje kupuju kada su neodlučni. 
U prodavnici su predstavljani džemovi na dva štanda, jedan je nudio 24 različita ukusa, dok je na drugom bilo ponuđeno 6. Štand sa većom ponudom imao je više posetilaca, ali je 30% posetilaca na manjem štandu kupilo bar jednu teglu džema, dok je to učinilo 3% posetilaca na većem štandu. Dakle, oni koji su imali veći izbor češće su odustajali od kupovine. Profesorka je sprovela još jedno istraživanje na studentima Stanforda zadajući im da napišu dve strane eseja za dodatne poene, pri čemu je jedna grupa imala 6, a druga 30 tema na koje je mogla da piše. U grupi sa manjim brojem tema 74% studenata je napisalo esej, dok je u grupi sa većim brojem tema to uradilo 60%. Pored procenta urađenih zadataka, javila se još jedna razlika - bolje ocene kako za formu tako i za sadržaj rada dobili su studenti iz grupe sa manjim brojem ponuđenih tema. 
Mark Cukerberg poznat je po tome što svaki dan nosi isti model farmerki i majica (slično je bilo i sa Stivom Džobsom). 
„U poziciji sam da svakoga dana ustajem i služim milionima ljudi. Zbog čega onda ne bih očistio svoj život i pojednostavio sve odluke koje moram da donesem, osim onih koje se tiču svih tih ljudi?“, zapitao se Cukerberg u jednom od svojih prvih intervjua.
Ako je ovakva „uniforma“ za vas nedopustiva, dovoljno je da pronađete nekoliko radnji ili veb sajtova koji vam odgovaraju. Naučite da budete zadovoljni sa „dovoljno dobrim“. Uvek možete da imate visoke ciljeve - to je izvodljivo u vremenu hiper izbora. Konstantna potraga za nečim novim - nije.
Nije loše da da budemo pametniji u tome na šta trošimo svoje izbore. 
Neka druga istraživanja pokazala su da paradoks izbora nije tako stabilna pojava, te da na nju utiče niz drugih faktora. 
„Činjenica je da prilikom donošenja važnih životnih odluka neki ljudi bivaju skloni da izbegavaju, odlažu ili ne razmišljaju o odlukama koje donose. Do toga dolazi jer nam je neretko teško da prihvatimo ideju da odlučivanjem za nešto odustajemo od drugih opcija. Prihvatanje odgovornosti za izbor jedne mogućnosti može biti prilično teško jer se na taj način odričemo svih drugih mogućnosti (a možda bi one bile bolje za nas), a nismo ih ni probali, pri tom jedina osoba koju možemo da krivimo za to smo mi sami. Strah od greške, a zatim i izbegavanje donošenja odluke česta je pojava kod onih ljudi koji iracionalno veruju da moraju biti apsolutno sigurni u ispravnost svoje odluke, te da ne sme biti prostora za grešku. Kada od sebe zahtevamo da donesemo ispravnu odluku, da budemo najbolji i nepogrešivi i istovremeno ne dozvoljavamo da napravimo grešku, anksioznost raste, donošenje odluke biva sve teže i nije neobično da tada dođe i do izbegavanja ili odlaganja donošenja odluke. Često se zaboravlja da i nedonošenje odluke predstavlja vid odlučivanja. Ono što se dešava u takvoj situaciji da umesto da preuzmemo kormilo u svom životu, prepuštamo ga drugim ljudima ili okolnostima“, objašnjava Olga Lončar.
Nemoguće je da uvek u životu budemo u pravu. Važno je da budemo svesni da kada imamo sve te mogućnosti, retko postoji jedna koja je je potpuno ispravna, a sve druge su potpuno pogrešne. Uglavnom su situacije među kojima biramo zbog nečega dobre, a zbog nečega loše za nas, a usmeravanje pažnje na negativne posledice i potencijalne greške onemogućava da razmišljamo o drugim opcijama i pozitivnim ishodima. Takođe, donošenje odluka u stanjima intenzivnih emocija kao što su bes, tuga ili euforija nije pravi put za donošenje dobrih odluka jer su naše misli u takvim situacijama obojene trenutnim raspoloženjem.. 
„Potrebno je da spram svojih potreba, ciljeva, želja i aspiracija sagledamo sve mognosti i napravimo malu cost-benefit analizu, bivajući svesni da negde nešto moramo izgubiti“, zaključuje psiholog Olga Lončar. 
Proces odlučivanja  Podrazumeva nekoliko faza i nije jednostavan kao što nam deluje prilikom donošenja manje-više automatskih odluka sa kojima se suočavamo svakodnevno. Donošenje odluke obuhvata definisanje problema, definisanje ciljeva, prikupljanje informacija, stvaranje liste mogućih opcija, evaluaciju alternative, a zatim i odabir jedne od mogućnosti. Na kraju procesa ostaje nam da sprovedemo odluku u delo i pratimo efekte svoje odluke, izvlačeći nauk za budućnost. 

Nastavak na Press...