Izvor: Blic, 27.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pank je življi nego ikada
Legendarni novosadski pank bend „Pekinška patka" posle skoro tri decenije ponovo će se pojaviti na sceni. Oni će održati koncert 13. jula na „Egzitu" na „Main stejdžu" - i to pre nastupa grupe „Sex Pistols". Nebojša Čonkić Čonta, frontmen „Pekinške patke", priča za „Blic" o razlozima zbog kojih su se ponovo okupili, planovima i da li će posle toliko godina obući svoj čuveni sako sa bedževima.
- Tog odela više nema, čak i ne znam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gde je taj sako sa bedževima, a čini mi se da će biti vrućina tako da možda ću ja bez sakoa nastupiti jer treba skakati... Ipak, prošlo je 27 godina - priča Nebojša Čonkić Čonta za „Blic".
Šta je bilo presudno da se ponovo okupite?
- Presudno je bilo što nam je „Egzit" ponudio dobre uslove. Pare su na trećem mestu, a prva dva su „Mejn stejdž" - i to dan kad sviraju alternativni pank bendovi i fantastična satnica u 23.30. To ipak nisam želeo da propustim. Celo to veče je imalo uticaja da se okupimo, tu su „The Hives" koji su jako dobri i „Sex Pistols" koji su legende... kao i mi.
Da li ste već sastavili set listu?
- Set lista je tajna, ali akcenat je na prženju. Biće žestoko, to je sigurno i trudićemo se da ostavimo odličan utisak i za snimak koji će biti emitovan na televiziji, a kasnije će se najverovatnije pojaviti i na DVD-u. Mi inače nemamo ni u tri minuta zabeležen neki naš nastup i sada ćemo napokon vuzuelno zabeležiti naš koncert. On ne može da bude onako divlji i buntovan kao pre 27 godina, ali biće dobar.
Kako napreduju probe? Da li ste u formi?
- Probe su odavno počele. Bend se pripremao bez mene, a ja sam pevao u kolima, kući, u bašti. Ja inače redovno igram tenis i plivam tako da sam fit, ali od pre mesec i po dana sam uveo i redovno jutarnje trčanje, tako da nema greške. Obećavam da će biti žestoko... pankerski.
Vaši koncerti su često bili ocenjivani kontroverznim.
- Direktne provokacije neće biti, ali naši nastupi su u principu kontroverzni pa će i ovaj biti malo kontroverzan. Oni koji nas nikada nisu čuli biće verovatno prijatno iznenađeni, a oni koji žele da nas čuju biće sigurno zadovoljni. Jedini okvir jeste što to sve traje samo pola sata... ali u pola sata, kao i u seksu, može da bude fantastično (smeh).
Kroz „Pekinšku patku" je prošlo dosta muzičara, kako ste se odlučili za ovu postavu?
- Bilo je dosta članova, ali praktično su postojale dve postave. Oni koji su snimili „Plitku poeziju" i postava koja je snimila „Strah od monotonije". Za „Egzit" se priprema originalna postava sa „Plitke poezije", znači Srele (gitarista), Bora (basista) i Cila (bubnjar) koji je sa mnom bio o obe postave.
Već decenijama kod publike imate status legendarnog benda, da li se plašite sada te odgovornosti?
- Jako je teško ispuniti prevelika očekivanja. Uvek postoji verovatnoća da se ukenjaš, ali to bi bilo jedino u slučaju da mi to stvarno jako loše odsviramo i imamo jako loš prijem na „Egzitu", u šta ja lično zaista ne verujem.
Vaš bend je prestao da postoji 1981. kada ste otišli u vojsku. Kako to da se do sada niste ponovo okupili?
- Kad sam odlazio u vojsku rekao sam ostalim članovima da je sve na njima. Ako hoće da me čekaju, sviraćemo ponovo. Kada sam se vratio, oni su već imali nove dobre bendove. Posle vojske niko nije rad da nešto stvara, ali ideja je postojala prvih nekoliko godina da se oformi treća postava i da se snimi treći album, kao neka trilogija. To nije uspelo i ja sam bio spreman da se opkladim da se više nikada nećemo okupiti - sad bi izgubio opkladu.
Čega se najradije setite iz perioda benda?
- Uglavnom se sećam nekih dobrih scena sa koncerata. Recimo, koncert u „Kulišiću" u Zagrebu kada su me bacali uvis nekoliko metara i kada sam mislio da će mi polomiti kičmu ako se izmaknu. Zatim u Subotici gde smo se probili sa pesmom „Bela šljiva", pa nastup u Skenderiji pred 2.500 ljudi.
A šta biste voleli da se nije desilo?
- Ono što mi se smučilo jeste loš menadžment i to nije funkcionisalo. Zatim, zabranjivali su nam da se pojavimo u mnogim mestima, nisu nam emitovali spotove, naš fenomenalni film od dvadesetak minuta iz izloga robne kuće je bio u bunkeru 15 godina. To nas je finansijski slomilo. Ljut sam i što su meni lično postavljali razne prepreke. Ja sam jedini čovek koga je univerzitetski komitet saveza komunista Novosadskog univerziteta odbio da primi kao asistenta u naučnom radu na fakultetu.
Poruka za kraj?
- Pank je življi nego ikada! Idemo da zapalimo Kinu, tamo bih voleo da sviramo - jer ipak smo mi „Pekinška patka".
Politička situacija
Da li vas trenutna politička situacija u Srbiji provocira da napravite neku pesmu?
- Pošto živim u Kanadi, kada čitam novine preko interneta, meni se povraća. Sve te kombinacije ko će biti u vladi, ko neće... i sada u suštini da ovi ljigavi socijalisti određuju smer i sudbinu Srbije... pa bolje svi da slušamo „Poderimo rok". Mladi bendovi bi trebalo da budu malo više angažovani, u doba kada je Drug Tito imao gangrenu na nozi mi nismo smeli da imamo političke tekstove o menjanju društva jer bismo završili u apsu, dok sada možeš da praviš i politički angažovane tekstove.
