Izvor: Blic, 02.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pakao koji je Đorđe preživeo
Đorđe Stojanović Crni, stanar koji je sinoć prešao prag kuće „Velikog brata", ima zaista nesvakidašnju i tužnu životnu priču. Ceo život je proveo po domovima i hraniteljskim porodicama na relaciji selo Miloševac - Bela Crkva. Kada je bio vrlo mali, stric mu je ubio oca, a njegovu majku su proglasili ludom kako bi im uzeli stan koji su imali u Sopotu. Đorđe nije upoznao oca, majku je do sada nekoliko puta posetio, a od starijeg brata su ga odvojili kada se desila ta porodična >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tragedija. Đorđe, koji se trenutno bori da mu vrate stan u Sopotu, već tri godine živi sa porodicom Mićović iz Velike Plane.
- Đorđa smo upoznali igrom slučaja. Prodavao je nekog „juga" kojeg smo otkupili od njega. Pošto je čudno izgledao, pitali smo ga odakle je i on nam je objasnio da mu je tata bio etiopski ambasador, a da mu je majka Srpkinja. I tako je prošlo to naše prvo upoznavanje. Pošto nam je nekako bio drag mi smo mu rekli da kod nas može da svrati kada god hoće - počinje priču za „Blic" Dejan Mićović, sin Radoslava i Danke koji su pre tri godine udomili Đorđa.
Teško detinjstvo
Kada je porodica Mićović upoznala Đorđa, on je živeo u Miloševcu. Tamo je promenio nekoliko hraniteljskih porodica, ali u sećanju će mu uvek ostati jedan deda za koga je dugo mislio da mu je pravi deda.
- Ma, nije on znao šta ga je snašlo. Tek posle smo mu mi po papirima objasnili da on nije njegov deda. Bio je vrlo mali kada je živeo kod tog dede, nije znao. Mislim da je u Miloševcu i završio osnovnu školu. Taj deda nije imao nikoga, a kada je došla neka porodica da izdržava dedu, deda nije dugo izdržao, porodica mu je uzela stan, a Đorđe je otišao dalje. Ni mi sami ne znamo koliko je domova i porodica promenio. Znamo da je bio i u Beloj Crkvi. Tamo se bavio zemljoradnjom, čuvao je stoku i završio je Mašinsku školu. Sam Bog zna koliko je porodica i domova promenio, ali znam da je skoro ceo život živeo na relaciji Miloševac - Bela Crkva - priča Dejan.
Kada je Đorđe napunio 18 godina više nije imao pravo na dom, te se uputio u Crnu Goru.
- Ni sam nije znao gde ide i šta radi. Put pod noge i šta bude. Ali tamo je jednom prilikom upoznao neke ljude iz Petrovca kod kojih i dan danas radi leti. On celo leto prodaje krofne i kukuruze na plaži. Uzme neku kintu. Evo, ovo leto se zaljubio u neku Milicu ili Zoricu - kaže Dejan i objašnjava kako je došlo do toga da Đorđe postane član njihove porodice.
Udomljavanje
- Nakon nekih godinu dana pošto smo kupili od njega „jugo", Đorđe je svratio kod nas. Tada nam je rekao da se posvađao sa porodicom u Miloševcu i da sada živi u Smederevu pošto želi da radi u železari. Moj otac mu je rekao: „Da li si ti normalan, gde ćeš tamo da radiš, to ti je rudnik, teško je." Đorđe je imao plan da kada dobije posao deli stan sa cimerom. Moj otac je želeo da vidi taj stan - kaže Dejan.
Kada je Radoslav Mićović ušao u iznajmljeni stan, imao je šta da vidi. Stan nije imao ništa. Ni najosnovnije. Samo dušek na patosu i televizor na improvizovanoj kutiji.
- Kada je moj otac to video, uhvatila ga je tuga. Odmah mu je rekao: „Pakuj stvari i da pređeš kod nas." Đorđe se snebivo, pitao se: „Kako ću ja?" Ali, na kraju je pristao. Već tri godine živimo sa njim i od prvog dana pomaže u svemu. Radi sa nama kao autolimar. On je velika dobrica, poštenjačina - kaže Dejan.
Borba za stan
Đorđe je kao mali ostao bez porodice. Kada je njegov stric ubio njegovog oca, majku su proglasili ludom kako bi im oteli stan u Sopotu.
- Majka je godinama u duševnoj bolnici u Lebanima. Kao mali nije ni znao ko je ona. Tri puta je sa mojim ćaletom išao da je poseti. Žena je bila normalna, ali su iskoristili ubistvo njegovog oca kako bi je proglasili ludom i uzeli stan. Ona je godinama u bolnici - kaže Dejan i objašnjava kako je Đorđe ostao i bez brata.
- Isterali su ih iz stana, a decu rasterali po domovima. Mi svi mislimo da Đorđe ima brata. Đorđe ima sliku, to je jedino što ima. A jedna baka iz komšiluka u Sopotu nam je rekla da je njegov brat dolazio da vidi šta je sa tim stanom iz koga su isterani i da je tražio Đorđov broj telefona. Međutim, nikada se nisu videli. Đorđe ne zna gde mu je brat. Ma pokušavali smo da ga nađemo preko interneta. Ali, teško je. Đorđe se čak prijavljivao i za „Sve za ljubav" u potrazi za bratom. Ali, ništa. Možda će ga brat sada prepoznati, naći. Molimo se Bogu, možda mu učešće u „Velikom bratu" pomogne da nađe brata - kaže Dejan i objašnjava šta se trenutno dešava sa stanom iz koga je Đorđetova porodica izbačena.
- Đorđe je dobio presudu da mu se vrati taj stan u Sopotu. Međutim, njegovi advokati su ga dugo zavlačili, izvlačili mu pare. Kada smo shvatili šta se dešava, slučaj je preuzeo moj sestrić koji je advokat. Sada su pokrenuli tužbu protiv tih ljudi koji neće da izađu iz stana. Sestrić kaže da će sve biti u redu, a Đorđe je presrećan. Proces će se malo usporiti zbog njegovog učešća u „Bratu" - kaže Dejan.
„Veliki brat" ispunjenje snova
- Kada je ušao u kuću, mislim da je bio najsrećniji na svetu. Rekao je „Samo da uđem, makar nedelju dana". Neka je ušao kada ceo život proživljava patnju - kaže Dejan i objašnjava kako je iščekivao ulazak.
- Uh, Đorđe je bio je mnogo nervozan, stalno je iščekivao poziv od „Emotiona". Jedan dan mi poludimo od njegove nervoze i zamolimo drugara iz Beograda da ga pozove i kaže mu da ulazi u kuću. Nije mogao da veruje, prebledeo je. Naravno, rekli smo mu da smo se šalili - kaže Dejan.
