Izvor: Press, 17.Okt.2018, 10:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRIČA KOJA JE ŠOKIRALA SVE! Evo kakav su odgovor dobili od srpskog generala kada su tražili predaju Beograda
Tokom celog septembra 1914. godine Beograd je bio pod jakom austrougarskom paljbom. Grad je bio potpuno razrušen, a šteta u svim delovima ogromna
У првим месецима Првог светског рата, баш негде ових дана пре тачно једног века, Аустроугарска војска је послала ултиматум >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << одбрани Београда тражећи безусловну предају. Одговор који је командант одбране српске престонице дао непријатељима одјекнуо је ратним Европом.
Следећу причу забележио је у својој књизи "Са српским војским" Анри Барби француски новинар и ратни дописник париског Журнала са српског ратишта за време Балканских ратова и Првог светског рата.
Током целог септембра 1914. године Београд је био под јаком аустроугарском паљбом. Град је био потпуно разрушен, а штета у свим деловима огромна.
Ипак, Срби су и даље опстајали и одбијали предају.
Тако је 22. септембра 1914. године у поподневним часовима један изасланик са белом преговарачком заставом пришао српским положајима код Београда.
Заповедник аустро-мађарских снага земунског региона, генерал-мајор Густав Гоља послао је преговарао са ултиматумом о предаји.
Ево шта је у њему писало:
"Главном команданту у Београду,
Како бисте спасли српску престоницу од уништења артиљеријском ватром, ви се позивате на предају града.
Командант највишег чина и његов штаб, као и градска управа, треба да се, од сада па за један сат, што значи пре шест сати ове вечери, појаве на перону у Земуну, смештеном на Дунаву.
Густав Гоља, генерал-мајор
Napomena: U slučaju da prihvatate predaju, neka se na Kalemegdanu umesto srpskog istakne beli barjak.”
General Mihailo Živković, komandant odbrane Beograda primio je neprijateljskog izaslanika, saslušao depešu i na nju imao samo jedan kratak odgovor:
"Idi u pi*** materinu", rekao je besno.
"Što se mene tiče, neću se truditi da prevodim na francuski reč po reč taj odgovor, koliko kratak, toliko energičan, kojim je on savetovao austrijskom generalu da se „vrati u utrobu svoje majke", zapisao je Barbi u svojoj knjizi dodajući da je general
Živković nastavio da sipa druge psovke kojima je „srpski jezik obilno opskrbljen”.
Čim je neprijateljski pregovarač stigao do mađarske obale, general je naradio ponovno otvaranje vatre po neprijateljskim položajima i rat je nastavljen.
MihaIlo Živković bio je srpski general i ministar vojni. Po očevoj i majčinoj liniji bio je potomak Milenka Stojkovića i Hajduk Veljka Petrovića.
Završio je najviše vojne škole u Srbiji, a usavršavao se u Rusiji. Bio je ministar vojni Kraljevine Srbije 1908. i 1909. godine.
U Prvom svetskom ratu, 1914. godine bio je komandant Odbrane Beograda. Na čelu ove vojne formacije ostaje sve do povlačenja vojske na Krf, gde je ova komanda rasformirana 1916. godine.
Juna 1916, postavljen je za komandanta Srpskog dobrovoljačkog korpusa u Rusiji. Po izbijanju revolucija u Rusiji, 1917. godine, korpus dobrovoljaca upućen je na Solunski front, a sa njima i Živković. Na putu se razboleo i morao da ostane u Parizu. Penzionisan je 1. juna 1918. godine. Preminuo je 28. aprila 1930. godine.
