Izvor: Dzungla.org, 23.Mar.2013, 17:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PLATA
Ispričaću vam jednu priču koja će se završiti kao molba. Bilo bi lepo da je pročitate, pa i da pomognete, naravno, ukoliko možete i hoćete…
Beše jednom jedna velika ljubav između Države i Vlade. Toliko velika da su, jednostavno, morali da je krunišu brakom. Svuda se o njima pričalo, a bilo je i onih koji su im zavideli na ljubavi i slozi. Kako to kod nas, već, ide, ubrzo stigoše i deca, nekako na brzinu, sve jedno za drugim. Kad ih pogledaš sve jedno drugom >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << do uveta. Po običaju, Država i Vlada svoj deci dadoše naša tradicionalna imena: Porez, Struja, Benzin i Plata. Behu to divna i napredna deca, svi redom su im se divili. Bili su pravi ponos i dika svojih roditelja, Države i Vlade.
Kako je vreme prolazilo, svi su pomalo rasli, a najmlađa, Plata, bogami najviše. U nju su svi polagali svoje nade, bila je svačiji mezimac, nije bilo onog ko joj se nije obradovao kad bi je video. Ona je to znala, pa je bivala ponosna zbog toga, čak je, nekako, i digla nos, postala uobražena. Upozoravali su je svi da ne treba tako da radi, da će joj se to obiti o glavu, ali nije bilo vajde. Plata je nastavljala po svom, verovala je da to nikada neće proći. A promene su bile tu, iza ćoška…
Dođoše neka nova, teška vremena. Sve se, nekako preokrenulo, ono što je valjalo sad je bilo loše, i obrnuto. Svi se nekako snađoše, a Plata nikako. Ne beše spremna za te promene, pa u svoje najlepše doba stade sa rastom. Gledala je u svoju braću i u jedinu sestru kako bujaju. Porez i Struja nikad ne behu viši, a i Benzin ih je polako stizao. Plata im je zavidela, i iz sve snage se trudila da ih dostigne, ali bez rezultata. Grcala je i tonula sve više. Kao da to ne beše dovoljno, stiže je još jedna muka – nestade ljubavi između Vlade i Države. Država je sebi našla boljeg partnera, pa je razvod bio neminovan. Raspad porodice je bio previše za jadnu Platu.
Tako se Država udala za Privatnika i sa sobom povela svu decu. Porez, Struja i Benzin se odlično snađoše sa svojim očuhom, ali Plata nikako. Ni u jednoj situaciji nisu mogli da nađu zajednički jezik, uvek je bilo Privatnik u klin – Plata u ploču. Čak je i nastala izreka „Slažu se k’o Privatnik i Plata“. Na Platu se to žestoko odrazilo. Više nije bila ničiji miljenik, ostala je onako mala, zakržljala, nikakva. Prosto ti dođe žao kad je pogledaš takvu.Najviše ju je bolelo što su joj i Država i Vlada okrenuli leđa, a ni braća je nisu zarezivala. Da li je Plati došao kraj?
Pročitajte ovo pitanje još jednom i shvatićete zašto sam rekao da se ova priča završava kao molba. Možemo li da spasemo Platu kad su joj leđa okrenuli i Privatnik, i Vlada, i Država? Ako ne znate odgovor na ovo pitanje, samo zamislite koliko bi svet bio siromašnije mesto bez jedne Plate. Šta? Znate to? Pa, kako možete da znate?! Aaaaaaa… Živite u Srbiji? Sve mi je jasno…
Ivan Cikić
