Izvor: Dzungla.org, 04.Okt.2012, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
P(are) D(aj) V(ladi)
Bejah jednom u jednoj lepoj i dalekoj zemlji. Ona je toliko daleko od nas da morate obići ceo krug oko Zemljine lopte da biste u nju stigli. Međutim, iako tako daleko, ljudi i običaji te zemlje su tako slični našim, da sam se ja osećao kao kod svoje kuće. Ne pitajte me kako se ta zemlja zove, jer, iskreno, to ni ja ne znam. Tamo su političke promene toliko česte, pa joj se i ime redovno menja.
Ipak, kod njih postoji jedan običaj koji nigde nisam video. Kada kupujete >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << u njihovim prodavnicana, na svaku cenu vam se zaračuna dodatnih 18% nekog poreza, koji oni skraćeno zovu PDV. Pitao sam moje domaćine šta to znači, a oni mi odgovoriše da je to skraćenica od PARE DAJ VLADI. Prođe mi kroz glavu da je taj Vlada jako moćan čim mu svi daju novac. Onda je usledio novi šok. Saznao sam sledeće – Vlada, ne samo da nije muško, već nije ni osoba! Kažu da je to najviši oblik vlasti u njihovoj zemlji, i da Vlada neumorno radi u interesu svojih građana. Bio sam iznenađen, pa sam morao da im čestitam na takvoj genijalnosti.
Poslednjih dana mog boravka tamo, taj porez je povećan za 2%, i to na zahtev građana. Još su zahtevali da cene nekih namirnica skoče za više od 15%, iako porez nije toliko skočio. Najpre sam bio iznenađen, a onda mi objasniše da je Vlada zaslužila povećanje tog poreza, jer nikada ništa ne traži, a samo daje. Cene namirnica su morale da skoče toliko, jer su preprodavci istih već duže vreme na gubitku, pa se narod sažalio na njih. Kad narod ima sve, moraju i preprodavci! A kad sam ih pitao da li će im i plate skočiti, uvređeno su me pogledali, i objasnili mi da nemaju prava da od države traže veće plate za vreme krize.
Nisam mogao da verujem da postoji takva solidarnost. Toliko mi se svideo taj običaj da sam poželeo da ostanem u toj zemlji do kraja života. Međutim, tada mi objasniše postupak za dobijanje njhiovog državljanstva, pa sam bio prinuđen da odustanem. Naime, kod njih se cene veštine koje su toliko napredne da za njih nisam čuo. Sigurno će proći još dosta vremena dok naučim šta je to nepotizam, zaposlenje po partijskoj liniji ili krađa glasačkih listića…
Kada sam se vratio kući, pokušao sam da „presadim“ taj „pelcer“. Neki me proglasiše ludim, a neki su mi, čak, i batinama pretili. Ostalo mi je da se divim tim ljudima, zbog toga što ćute, i da im zavidim zbog toga što žive u jednoj takvoj zemlji. Zemlji čuda…
Ivan Cikić
