Izvor: 011vodič.com, 22.Jun.2019, 17:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo je najlepša poema Rabindranata Tagorea!
Pesnik koji je izgubio svoju ženu i decu pisao je verse prepune ljubavi i posvećenosti. Prvi dobitnik Nobelove nagrade koji nije bio Evropljanin, Rabindranat Tagore, Gandijev prijatelj koji je odbio titulu viteza od britanske vlade, u znak protesta zbog njihove kolonijalne politike, indijski pesnik bio je veoma popularan i na ovim prostorima. Foto: Instagram Kada je 1926. godine posetio Beograd, mladi Srbi su ga radosno dočekali na Železničkoj stanici. Intervju sa njim je napravio niko >> Pročitaj celu vest na sajtu 011vodič.com << drugi, do maldi novinar i pesnik Stanislav Vinaver, a Tagore mu je tada rekao kako je naša kultura osvežavajuće drugačija od zapadne. U našoj „primitivnosti, mladosti i bujnosti“ on je video stablo civilizacije koja se još nije formirala. A Srbi su voleli njegovu poeziju. Zbirka pesama „Gradinar“ i danas se proučava u gimnazijama i smatra jednim od najlepših skupova ljubavnih stihova ikada. Gradinar je sluga i baštovan – onaj koji želi da služi voljenoj ženi, a jedino što zauzvrat traži jeste da je drži za ruke, da je miluje i ljubi. U „Gardinaru“ 41. pesma „Čeznem da ti kažem“ zauzima posebno mesto. Jednostavna i razumljiva, pesma je takva da svako može da se poistoveti sa osećanjem koje se u njoj krije. Čeznem Da Ti Kažem Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati. Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali. Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti. Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih. Zato ih oblačim u nesitinu, i govorim suprotno onome što mislim. Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti. Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te; ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom merom. Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću. Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol. Čeznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usuđujem, jer bi mi inače srce iskočilo na usta. Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima. Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti. Čeznem da te ostavim zauvek, ali se ne usuđujem; strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk. Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo. Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež. Чланак Ovo je najlepša poema Rabindranata Tagorea! се појављује прво на . More
