Izvor: Prva.rs, 08.Dec.2014, 16:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ova dama programirala je čuveni ENIAC!
Tokom Drugog svetskog rata, dok su se muškarci borili na frontu, vojsci su bile neophodne žene koje će računati balističke putanje. Holbertonovu je na tim izračunavanjima angažovala Inženjerska škola "Moor" i bila je među šest izabranih žena koje će programirati ENIAC.
Označena kao "subprofesionalac", Holbertonova je zajedno sa Kej Meknulti, Merilin Veskof, Rut Ličterman, Beti Džin Džening i Fran Bilas programirala ENIAC da elektronski računa balistiške putanje za Laboratoriju >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << za balistička istraživanja američke vojske.
Rad na ENIAC doneo je svakoj od tih žena mesto u Međunarodnoj tehnološkoj kući slavnih.
U početku, ženama je u ENIAC bilo dozvoljeno da rade na nacrtima i šemama, da bi kasnije i programirale. ENIAC je objavljen 15. februara 1946. godine na Univerzitetu Pensilvanija i koštao je gotovo 500 000 dolara.
Nakon Drugog svetskog rata, Holbertonova je radina na mnogim projektima, a bila je i šef odseka za istraživanje programiranja, pomogla je u razvoju UNIVAC, a ona je i krivac što nam pozadina na kojoj kucamo dok radimo na kompjuterima nije crna već belo-bež ili belo-siva.
Frensis je takođe napisala i prvi generativni programski sistem Sort/Merge i napisala prvi paket statističkih analiza koje su korišćene tokom popisa 1950. u SAD.
Takođe, Holbertova je radila i na pravljenju C-10 upustava za BINAC, koji se vodi kao prototip modernog programskog jezika.
Kao zaposlena u Nacionalnom birou za standarde bila je veoma aktivna tokom prve dve revizje Fortan jezičkih standarda "Fortan 77" i "Fortan 90".
Pročitajte i:
Monopol, pivo, wi-fi i pancir izmislile su – ŽENE!
