Izvor: Blic, 16.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osamdesete
Osamdesete
Zašto je početkom novog milenijuma ideja o zlatnim osamdesetim prošloga veka toliko dominantna? Da li se radi samo o žalu za slatkom pticom mladosti, nas koji smo danas četrdesetogodišnjaci i kao generacija, u svetskim okvirima, upravljamo svetom? Ili su osamdesete imale neki simbolički detalj koji danas, s pristojnom istorijskom distancom, bolje objašnjava ne samo ono šta smo prošli nego i ovo u čemu smo danas? Izgleda da su obe opcije u igri.
Kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << neka generacija dostigne svoju biološku i socijalnu kulminaciju, onda je sentimentalno putovanje u bezbrižnu prošlost nešto što se podrazumeva. Otuda, podjednako na MTV, koliko i na lokalnim evropskim i srpskim TV i radio stanicama, povratak muzike i mode osamdesetih, novi talas kojim se podsećamo smešnih raščupanih kosa, šimika, velikih sakoa i helanki. S druge strane, upravo je ta moda govorila o poslednjoj generaciji koja bi se mogla nazvati decom nekih roditelja. Osim što je u sebi sadržavala simboličku poruku o odbijanju da se odraste, ta moda bila je samo protestna reciklaža mode naših matoraca iz pedesetih i šezdesetih godina. Ali, ma koliko bila izraz protesta protiv sveta u kome majke imaju šimike i sarma frizure, a očevi nose sakoe i tanke kravate, ta moda bila je na neki način i komunikacija s njima, našim roditeljima.
Moguće da je danas, povratak estetike osamdesetih, neka vrsta simboličkog vapaja za roditeljima - za njima očigledno ne plačemo mi, nego generacije koje su se u svojim dvadesetim izgleda već prezasitile sveta u kome postoje samo gengovi, kontejneri, udruženja na bazi seksualne ili rasne pripadnosti, u kome je emocionalnost zamenjena ogorčenošću i ljutnjom, a podsmeh bilo čemu i bilo kome potpada pod pravila političke korektnosti i strogo je strogo kontrolisan. Aleksandra Vuković
