Izvor: Blic, 15.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oduševljeni smo Srbijom
Pred punom beogradskom „Arenom" originalni britanski duo „The Chemical brothers", Ed Simons i Tom Roulands, održali su preksinoć koncert i performans koji će se dugo pamtiti i prepričavati. Posle nastupa u Beogradu, Ed i Tom nisu krili svoje oduševljenje: „Bilo nam je fantastično! Potpuno smo oduševljeni! Svaka čast publici i organizaciji!
Čak smo videli dvoje ljudi koji plaču dok mi puštamo muziku" - izjavila su „braća" nakon koncerta i uputila se ka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hotelu „Hajat". Dok su opušteno sedeli zavaljeni u fotelje u hotelu, zamišljeno su gledali u daljinu i razmišljali o svom nastupu. Pre nego što su počeli sa eksluzivnom pričom za „Blic", Ed nas je upitao „Jel’ mogu da upalim cigaretu, ne smeta vam?" Kada je zapalio cigaru on je prvi počeo razgovor:
- Prvi put smo došli u Srbiju, nikada ovde nismo nastupali i ovo nam je bio veliki izazov. Broj ljudi koji je kupio karte za koncert nam je samo potvrda koliko, na našu radost, ovde imamo fanova. Ne znamo mnogo o vašoj zemlji, ali smo jedva čekali da probamo vaša domaća pića. Inače, ovaj koncert je početak naše turneje i on je najveći u okviru nje.
Spremili ste nov album „We are the night".
Tom: Radili smo na tom albumu dve godine i onda kada nas neko pita o njemu nama je čudno, jer se to ne može ispričati u nekoliko rečenica. O njemu se može pričati dve godine. Kada bismo pričali o njemu koliko je dobar onda bismo zvučali kao neki prodavci. Sve što imamo da kažemo rečeno je na albumu. Sve naše emocije, naša očekivanja, naša iskustva sadržana su na albumu. On je čist „Chemical brothers"... pomalo psihodeličan, mračan, veseo... miks svih naših emocija koje smo osećali dok smo ga pravili.
Kada ste počinjali da se bavite muzikom koja grupa, muzički pravac, su imali najveći uticaj na vas?
Ed: Najveći uticaj na nas da počnemo da se bavimo muzikom imale su „rejv" žurke. Išli smo u klubove i na žurke i to je bila velika stvar za nas.
Tom: Tako smo nas dvojica i počeli da se družimo. Išli smo zajedno na fakultet, ali smo se sretali po žurkama i tako smo postali prijatelji. Počeli smo zajedno da kupujemo ploče i radimo zajedno. Tada smo izlazili u klub po imenu „Hacijenda" u Mančesteru. Slušali smo mnoge di-džejeve.
Ed: Danas volimo da čujemo Bušvaku.
Imate zanimljive spotove. Koji vam je omiljeni?
Tom: Definitvno „The star guitar".
Nastupali ste širom sveta, mora da ste videli dosta neobičnih stvari.
Tom: Svake večeri nam se dešava nešto čudno. Ali, jedan nastup ćemo zauvek pamtiti. Bilo je to na velikoj žurci u Australiji koja je skroz bila luda. Nećeš verovati, ali u jednom momentu je jedan čovek ušetao u masu jašući konja. Belog. I tako je jahao kroz masu. Svi ljudi su tada totalno poludeli. Hej, čovek jaše konja kroz masu!
To veče je zaista sve bilo čudno!
Da li ste očekivali ovakav uspeh kada ste počinjali?
Ed: Mnogi bendovi su sebi zacrtali koliko ploča žele da prodaju, koliko novca žele da zarade. Ali, mi nismo u tom fazonu. Mi smo počeli da radimo to što volimo i bili smo u fazonu... gde dođemo, došli smo. Nikada nismo mnogo očekivali, tako da se nikada nismo razočarali u sebe. Ali, biti ovde gde smo sada... fenomenalan je osećaj.
Godinama ste zajedno. Mora da ste se ponekad posvađali. Ko je veća svađalica?
Tom: (smeh) Neka ti on to kaže.
Ed: Ja! Definitvno, ja.
Osim što pravite fenomenalnu muziku, čime se još bavite?
Tom: Ja vozim bicikl.
Ed: Ja leškarim. Iako smo obojica završili fakultet i mogli da se bavimo istorijom, nikada nismo to učinili.
Gde se vidite za dvadeset godina?
Ed: He, negde na nekoj dalekoj plaži kako ležimo i ne radimo ništa!
Kada ćete ponovo da dođete?
Tom: Nadam se uskoro!
Groznica večeri u „Areni"
Beogradska „Arena". Petnaest hiljada ljudi. Bina opremljena neobičnim mašinama za zvuk. Ogroman video bim. Masa nestrpljiva. Na sceni se tačno u jedanaest časova pojavljuju pioniri elektronske muzike „Chemical brothers". U tom momentu prisutni počinju da skaču i vrište. Šou počinje! Uz fantastičan remiks pesme „Galvanize" počinje i neverovatna vizuelizacija. U Srbiji do sada ne viđena. Na bini polumrak a preko petnaest hiljada ljudi šaraju fantastični laseri u raznim oblicima. Na velikom video - bimu se smenjuju slike robota, klovnova, leptira, sve to odlično ukomponovano sa ritmom muzike. Ed uzima mikrofon i peva „We are the night". Masa u neverici. U jednom trenutku nešto je zasvetlelo na drugom kraju „Arene". Baklja! Grupica momaka je zapalila baklju i vitlala njome kroz vazduh. Druga grupica se polivala vodom a nekoliko njih je pokušavalo da skoči sa tribina u masu. A masa... skače, peva, smeje se... ruke u vazduhu... Tačno u jedan sat iza ponoći, Tom i Ed su prekinuli muziku, udarili jedan drugom dlan o dlan i u polumraku nestali sa bine.
