Izvor: Dzungla.org, 01.Feb.2014, 16:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odmah ugasite cigaretu
SVAKOG dana u Srbiji se na cigarete potroši 4,1 milion evra, a godišnje čak 1,4 milijarde paklica cigareta. Puši skoro svaki drugi muškarac i skoro svaka treća žena. Samo jedan pušač tokom godine popuši 2.861 cigaretu ili 1.240 više od pušača u Hrvatskoj i za 600 cigareta više što troši pušač u Bosni i Hercegovini. Stručnjake posebno zabrinjava podatak da u Srbiji skoro u svakom drugom domaćinstvu ima barem jedan pušač, a čak 41 odsto tinejdžera je do 16. godine popušilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << bar jednu cigaretu. Posebno ukazuju na činjenicu da u našoj zemlji puši trećina lekara i čak 44 odsto srednjeg i višeg medicinskog kadra. Istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazuje da među „belim mantilima“ ima više pušača nego u opštoj populaciji! Dobra vest je da se broj pušača u Srbiji, ipak, smanjuje. Za poslednjih 10 godina broj onih koji uživaju u duvanskom dimu je smanjen za sedam odsto, a najviše njih se na ovaj korak odlučilo iz zdravstvenih razloga. Motiv koji se sve češće navodi kao razlog za ostavljanje duvana je novac, a kod žena želja da imaju zdravo potomstvo. Da bi se broj pušača još više smanjio pokrenuta je akcija „Za mesec dana bez duvana“, koja se već uspešno sprovodi u savetovalištima za prevenciju i odvikavanje od pušenja širom Srbije. – U praksi se pokazalo da su mnogim pušačima pored stručnih saveta potrebni i lekovi kako bi uspešno i trajno ostavili cigarete – objašnjava dr Ika Pešić, šef kabineta za prevenciju i odvikavanje od pušenja na Klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, povodom nacionalnog dana borbe protiv pušenja, 31. januara. – Određene hemijske supstance imaju sposobnost da imitiraju efekat nikotina, a da pritom ne stvaraju zavisnost. Preporuka je da se koriste lekovi na biljnoj bazi, poput citizina. Ova supstanca se dobija iz biljke Cytisus laburnum, koja je kod nas je poznata pod imenom zlatna kiša. Hemijska formula i efekat citizina na centralni nervni sistem je vrlo sličan nikotinu.SAMO STARA LJUBAVZoran Tanasković: – Ne pušim već godinu dana, a cigarete sam ostavio iz inata. Počeo sam da pušim pre 35 godina, a razlog je bila reklama za „marlboro“ i želja da budem kao onaj kauboj koga je glumio Erik Loson. Pre 15 godina prvi put sam pokušao da ostavim duvan. Tada je moj sin imao pet godina i krenuo je u vrtić. Kada ga je vaspitačica pitala šta radi tata on je odgovorio: tata puši. To mi je bio prvi alarm da treba nešto da promenim, ali sam nisam mogao. Onda sam našao telefon Savetovališta i prijavio se. Od tada je prošlo već godinu dana. Ponekad sanjam da pušim, ali to je kao kada sanjate staru ljubav. Pušenje i jeste jedna vrsta stare ljubavi. Prosečno se tokom godine u Savetovalište za pomoć javlja oko 120 do 150 novih pušača koji žele da ostave cigarete. Najčešće su to zaposleni oko 40. godine, a više od dve trećine su žene. Na kraju programa pušenje ostavi čak 60 odsto muškaraca i do 70 odsto žena. Oni zvanično postaju bivši pušači ili nepušači 365 dana nakon početka programa. – Nekada je bilo teško ostaviti pušenje, ali se sada, sa novim preparatima broj cigareta postepeno smanjuje, pa nema kriza, stresa, nervoze, niti navale na hranu – kaže dr Petar Borović, predsednik Saveza Srbije protiv pušenja. Nikotin je po snazi delovanja odmah iza heroina. U duvanskom dimu ima 7.537 hemikalija od kojih nijedna nije korisna za organizam, a čak 43 su kancerogene. Za nikotin ne postoje barijere u telu, prolazi svuda. Toga bi, naročito, morale da budu svesne trudnice. Posebno je opasno ako majka puši u prvih 12 nedelja trudnoće. U tom periodu koncentracija nikotina je u fetusu veća nego u tkivima majke, jer ono nije u stanju da ga izluči. Neželjeni efekti mogu da se vide odmah po rođenju, ali i kasnije. – Ako majka puši u trudnoći, dete ima povećan rizik da mu krvni sudovi postanu loši već u ranom periodu života – objasnio je asistent dr Goran Vukomanović, pedijatar-kardiolog Univerzitetske dečje klinike. – Studija u kojoj su stručnjaci merili debljinu i elastičnost krvnih sudova petogodišnjaka čije su majke pušile u trudnoći pokazala je da oni već u tom uzrastu imaju oštećenja na krvnim sudovima. Jedna velika švedska studija u kojoj je analizirano više od 8.000 ispitanika je pokazala da deca koja su izložena pasivnom pušenju u mladosti imaju veću šansu da kasnije u životu postanu astmatičari. Duvan skuplja krvne sudove, a deca koja su pasivno izložena duvanu imaju veće vrednosti krvnog pritiska od vršnjaka koji ne udišu ove štetne materije. Trudnica koja puši ima dva puta veći rizik da rodi mrtvo dete od nepušača. ODMAH ZATRUDNELAAna Nikčević: – Pušila sam 23 godine, dve kutije cigareta na dan, i onda sam prošle godine u aprilu odlučila da sa tim prestanem. Motiv mi je bila želja da imam zdravu decu. Pokušavala sam nekoliko puta i sama da se rešim poroka, ali mi nije polazilo za rukom. Onda sam pročitala u novinama o ovom Savetovalištu i prijavila se. Počela sam da uzimam tablete, promenila način života i ishrane. Posebno mi je značilo što imam podršku i što su lekari bili uz mene kada mi je bilo najteže. Nakon tri meseca sam ostala u drugom stanju. Sada sam u sedmom mesecu, i godinu dana od prestanka pušenja ću roditi dečaka. Ipak, još ponekad sanjam da pušim. OpširnijeVečernje Novosti
