Izvor: Politika, 20.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novobeogradski kolaps na četiri točka
Vanredno saobraćajno stanje! Baš tako bi mogao da se nazove saobraćajni kolaps koji svakodnevno, između 15 i 18 časova, zahvata delove Novog Beograda, one najbliže ušću Save u Dunav. Od ponedeljka do subote, u vreme „špica”, nepregledne i trome kolone vozila počinju da se slivaju sa više strana najveće beogradske opštine prema jednoj tački: Brankovom mostu. I sa jednim ciljem: stići na drugu stranu, do Zelenog venca i dalje.
Nije preterivanje ako se kaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sve to izgleda gotovo dramatično. Već negde oko 15 sati nezvanično se proglašava vanredno saobraćajno stanje u vidu višekilometarskog reda za prelazak preko Brankovog mosta. Vozila se zaustavljaju i počinju da mile u Bulevaru Nikole Tesle već od zgrade „Aeroinženjeringa” (poznatija po BK televiziji). Ako ste se nesrećnim slučajem zatekli u autobusu GSP-a, a skloni ste šetanju po blatnjavom i ponegde teško uočljivom trotoaru duž ove ulice, jedva ćete dočekati stajalište kod Palate federacije da izađete i polagano, nogu pred nogu, stignete do mosta pre „vašeg” prevoza, kome ste uzgred zapamtili registarske oznake upravo zbog ovog čudnog nadmetanja „čovek protiv vozila”.
Ali, moraćete da budete oprezni. Naime, oni „dovitljiviji” (poznato je da se u Srbiji pokvarenost, drskost i nevaspitanje često nazivaju veštinom i snalažljivošću) i manje strpljivi vozači krenuće preko reda, trotoarom, pa će se tamo negde kod zgrade Poslovnog centra „Ušće” i na stazi za pešake formirati kolona automobila. Za sve to vreme odjekivaće sirene kao potvrda da je u toku vanredno saobraćajno stanje, a sa iskrivljenih usana i stisnutih zuba vozača i putnika moći će da se pročitaju već prepoznatljive poruke (ono u vezi sa majkama, sestrama itd.).
Ništa podnošljivije neće biti ni u susednim ulicama. Kolaps će dostići vrhunac negde oko 16, 16.30 sati kada će totalno zakrčeni biti delovi Bulevara Mihaila Pupina i Bulevara dr Zorana Đinđića, naravno u istom smeru, ka centru. U nadi da su vispreniji od stotina ostalih, neki sugrađani će pokušati da vozačkom gimnastikom, kroz sporedne uličice, stignu do mosta iz pravca Ulice Milentija Popovića, ali će ih i tu dočekati haos. Pre ili kasnije, svi će shvatiti da znalačkim upravljanjem vozilom ipak ne mogu da promene zakone fizike.
A onda, kada konačno stignu do podnožja Brankovog mosta, očekuje ih naizgled beskrajno, a u stvari svega nekih pola sata, u vrh glave 45 minuta dugo klackanje preko betonske grdosije, uz onaj neprijatan osećaj podrhtavanja konstrukcije pod ogromnim teretom.
Uglavnom, retko ko će vam precizirati kada je počelo to sa vanrednim saobraćajnim stanjem, ali će se svi složiti da je situacija postala nepodnošljiva poslednjih godinu-dve dana, sa otvaranjem giga-mega tržnih centara, banaka i sedišta velikih preduzeća u kojima je uhlebljenje našlo hiljade žitelja „s druge strane reke”. Svakako, za opisani haos nisu krivi oni što bi posle rada hteli kućama, još manje Novobeograđani, koji u kritičnom periodu ne smeju ni da pomisle da odu nekome u posetu tamo, preko Save i mosta.
Novobeogradsko vanredno saobraćajno stanje samo je još jedna potvrda da Beograd, ovakav kakav je, nije spreman za ovaj broj vozila koji svakodnevno krstari njegovim ulicama. Toga su valjda svesni i nadležni u Gradskoj upravi. Ali nešto mora da se smisli. Nije dovoljno reći šta ne valja, nego treba nešto učiniti da valja...
Milan Janković
[objavljeno: 21/01/2008.]
