Izvor: Blic, 16.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nismo više gastarbajteri
Nismo više gastarbajteri
Jubilej - 22 i po godine na sceni (okruglo, nema šta!) Bajaga i 'Instruktori' proslavljaju u 'Beogradskoj areni' 23. decembra. Ostalo je još veoma malo ulaznica u prodaji, a Bajaga ne krije da je imao noćne more i sanjao da peva pred praznom 'Arenom'.
- Više nema neizvesnosti, svih 17.000 ulaznica biće prodato, i to nas raduje. Nije nas iznenadilo ovoliko interesovanje. Imamo pesme koje ljudi vole, puno duše i srca unosimo u svirku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a publika prepoznaje tu emociju. Planirali smo da pre dve godine proslavimo dve decenije rada, ali tada nije bila otvorena 'Arena', pa smo sačekali. Hteli smo da održimo koncert baš ovde, jer je 'Arena' izuzetan prostor - kaže Bajaga. Šest meseci su trajale pripreme za koncert.
- Trebalo je hrabrosti za jedan ovakav projekat. Pola godine smo se pripremali. Da bismo omogućili pristojnu cenu karte, morali smo da obezbedimo sponzore, opremu, da rezervišemo bilborde na vreme... To smo učinili još u septembru, ne znajući da će biti izbori, jer bi sada to bilo nemoguće. Imali smo sreću da raspišemo koncert pre nego što su raspisani izbori (smeh). U Albaniji ste popularni...
- Jeste. U martu ćemo imati koncert u Tirani u Memorijalnom centru 'Enver Hodža' koji je pretvoren u koncertnu salu i prima 3.000 ljudi. Planiramo da u narednih nekoliko godina odemo i u Južnu Ameriku i tada možemo da kažemo da smo svirali na svim kontinentima.
Doživljavate li koncert u 'Areni', osim kao lični uspeh, i kao trijumf rokenrola?
- Mislim da je ovo velika stvar za rok muziku u Srbiji, možda i prekretnica. Ovo će pokazati da ima mnogo ljudi koji slušaju rok i da bendovi ne moraju da sviraju samo u malim prostorima i da ponekad mogu da se odluče i na nešto veliko. Koje trenutke iz ove 22 i po godine, koliko grupa postoji, pamtite?
- Pamtim puno lepih koncerata, putovanja, dobrih ljudi koje sam upoznao... Ja sam pozitivna varijanta, zaboravljam ružno. Kada je bilo najteže? - Najteže je bilo početkom devedesetih. Bilo je to najgore vreme za zemlju, pa i za nas. U to vreme svirali smo samo u inostranstvu. Dešavalo se da četiri puta odemo na Novi Zeland, a jednom u Niš. Evo, sada se, hvala Bogu, to menja nabolje. Mi volimo ovde da sviramo. Više niste gastarbajteri?
- Naravno da sviramo i u inostranstvu, ali ne isključivo. Pre samo četiri godine, kada smo svodili bilans, videli smo da smo od ukupnog prihoda grupe samo 10 odsto ostvarivali u Srbiji. Ja se nadam da će posle ovog koncerta uslediti promena i za nas i za ostale ljude koji se bave rokom. Da li je bilo trenutaka kada ste razmišljali da dignete ruke od muzike i otvorite... pekaru?
- Nikada. Kada nismo mogli da sviramo, radio sam muziku za pozorište i za filmove. Meni je muzika i zanimanje, i hobi, i ljubav. Nikada ništa van muzike nisam radio. Kada ste se pojavili, važili ste za pristojnog mladića, idealnog zeta. Taj imidž ste zadržali...
- Pa dobro, nisam više mladić. Kakav si - takav si. Karakter se ne menja. Moj privatni fazon se ne razlikuje od javnog, to ljudi vide i znaju da se ne foliram. Dobro, nisam baš toliko fin koliko me predstavljaju, ali nisam ni zloća (smeh). Kako vam danas zvuči pesma '20 vek'?
- Simpatično. Žika to na koncertima najavi: 'A sada, vremeplov! Idemo nazad u 20. vek!' Planirate li da napišete pesmu 21. vek?
- Vrlo moguće. Već smo u bendu pričali o tome posle dočeka 2000. godine. Ali, da vidimo još malo kako je to u 21. veku. Kada planirate da odete u penziju?
- Muzika je posao koji nema penziju. Ako jednoga dana budem prestao da držim koncerte, neću prestati da komponujem. Umetnost ne poznaje kategorije: radno vreme, godine staža... Ni slikari, niti pisci ne odlaze u penziju.
Simonida Stanković
