Izvor: Blic, 27.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nismo doneli sreću Barsi
Nismo doneli sreću Barsi
Miroslav Ilić se pre dva dana vratio iz Barselone, gde je sa suprugom i sinom bio u poseti kod svog pobratima Hrista Stoičkova, fudbalske zvezde.
Dvojica zaljubljenika u fudbal nisu propustili osminu finala Lige šampiona, a Miroslav kaže da je svojevrsni doživljaj boraviti na čuvenom stadionu 'Kamp nou'.
- Nažalost, nisam doneo sreću Barseloni, izgubila je od Liverpula, ali sam srećan zbog druženja sa svojim pobratimom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Divno smo se proveli. Išli smo u duge šetnje, sedeli po prelepim restoranima na obali mora... Barselona je zaista prelep grad - priča Miroslav prepun utisaka i dodaje da će za nekoliko dana Stoičkov uzvratiti posetu.
- Pozvan sam na prijem u Bugarsku ambasadu 4. marta, na njihov nacionalni praznik. Stoičkov takođe dolazi i već se sada radujem ponovnom druženju.
Inače, druženje slavnog bugarskog fudbalera i srpske folk zvezde traje već 18 godina. Miroslav se seća kako je sve to počelo.
- Godine 1989. su napokon otoplili desetogodišnji hladni odnosi između Bugarske i Jugoslavije i ja sam bio prvi domaći pevač koji je tamo otišao na turneju i to na poziv bugarskog Ministarstva za kulturu. Bugari su oduvek voleli našu muziku i tamo su se prema meni ophodili kao prema velikoj zvezdi. Sećam se da je Stoičkov, za koga su mi rekli da je najbolji fudbaler u Bugarskoj, došao na recepciju hotela da se upozna sa mnom. Rekao mi je da već godinama obožava moje pesme - seća se Ilić i dodaje:
'Budući da pratim fudbal, odmah sam prepoznao veliki talenat i znao sam da će napraviti svetsku karijeru. Po povratku u Beograd, odem kod Džajića i Cvetkovića u Zvezdu i ispričam im da u Bugarskoj postoji momak koji zlata vredi. A oni meni kažu: 'Nemoj ti nas da učiš fudbalu jer ni mi tebe ne učimo kako se peva ‘Devojka iz grada!’', priča Miroslav.
Posle nekog vremena, Stoičkov je pozvao Ilića da sa mu suprugom dođe u posetu.
- Iznajmio je za nas dvoje prelepu staru, tradicionalnu bugarsku kuću, ugostio nas kao rod najrođeniji i objasnio razlog naše posete: 'Miroslave, želim da te pobratimim'. I, eto, već 18 godina imam pobratima. Mnogo se volimo, a to kakav je on čovek najbolje ilustruje sledeća priča. Moj otac je pre desetak godina bio u bolnici i ja sam se mnogo sekirao. Zove me jedne večeri Hristo, tada već zvezda FK Barselona, i pita zašto sam tužan; osetio je to po glasu. Ja mu ispričam za oca, a on mi kaže: 'Sutra dolazim u Beograd!'. Istog časa je seo u kola i cele noći putovao da bi došao da mi se nađe u teškom trenutku. Nikada to ne mogu da mu zaboravim, a takvih primera je mnogo - kaže Ilić za kraj.
S. Stanković
