Izvor: Blic, 23.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisan
Nisan
Nova reklama za ‘’Nisan’’ koja se emituje po satelitskim kanalima, i bukvalno mi je zaustavila dah - ne zato što je spektakularno lepa, ni zato što je tehnički savršena, nego zbog poruke koju eksplicitno promoviše, i koja je u najmanju ruku najtačniji, ali i najmorbidniji dokaz o vremenu u kome živimo i onome što nas čeka u budućnosti.
U svakom kadru, ljudi trče maraton ulicama velikog betonskog grada, u svakom frejmu sve je više ljudi, oni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trče trotoarima, parkovima, po blatu, padaju, zatim se u deliću sekunde pojavi i nešto nalik svinji, opšta je gungula, a cilj je samo trčanje, ljudska potreba da se probiju granice, trčanje zbog same lepote takmičenja, i zatim sav taj znoj, blato, mokre kose. I onda, iznenada, u tom opštem ‘’kros kantriju’’ nahrupi grdosija ‘’nisan’’ džipa, blatom ušljiska trkače, i na cilj stigne prvi. Zatim džip uđe pod četke za pranje automobila i izađe kao nov. Blistav. Za džipom, pod četke dotrčava dahćući, iznuren, blatnjav čovek. Pošto ga četke properu, čovek teturajući se, izlazi ispod njih, i isceđen pada.
To je reklama. Samo, to nije reklama za automobil. To je reklama za obesmišljavanje svakog ljudskog (a to znači i božanskog) plemenitog napora. Mašina je veća, lepša, brža, izdržljivija od svakog čoveka - ljudsko je jadno, smešno, sklono trošenju i prljanju, pa samim tim predstavlja nešto što može biti idealni pledoaje za podsmeh. Jer, u savremenom svetu, samo je cilj bitan - ne samo putovanje, nego odredište, ne sama lepota trčanja, nego stizanje. Ne zabava, nego rezultat, ne plemenita dokolica, nego svrsishodnost po meri multinacionalnih kompanija. Zato je u igri između mašine i čoveka, pobednik uvek mašina - čovek tako postaje i simbolički, samo metakontrolna instanca za utvrđivanje sopstvene minornosti u poređenju sa mašinom koja štedi vreme, i ima nadljudsku lepotu. Kako depresivno!
