Izvor: Blic, 31.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ničiji i svačiji
Ničiji i svačiji
Dok gledam to nasmejano, skoro dečačko lice sa tek ponekom borom smejalicom u uglovima očiju, ne mogu da se otmem utisku da negde, dobro skrivena, postoji slika Zdravka Čolića koja umesto njega stari.
Eliksir Čoline večne mladosti je i u žuboru Miljacke, i u beogradskoj košavi, i u uličnim svetlima svetskih metropola kojima ga je pesma vodila. I u smehu dvogodišnja ćerke Une.
Oči mu sijaju, a osmeh ne silazi sa usana dok priča >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o tom malom biću koje ga je, kaže, oplemenilo. Omiljena zabava mu je igranje sa Unom. Kaže da je nemirna na njega. Ali i veoma muzikalna. Zna sve tatine nove pesme, a najradije peva: 'Biti il ne biti', 'Ao, nono bijela', 'Zločin i kazna'. Najsimpatičnije mu je, kaže, kada Una peva pesme čije reči i ne razume.
Sve su mu pesme sa nove ploče drage i veruje da mu je ovo tekstualno najjači album. Voli, kaže, tu vrstu erotike koju je Branko Radičević tek nagovestio u stihovima 'Suknjica se širi, a nogica viri'. Voli da peva o zelenoj travi, o plavom nebu, o ptičijem zovu, sedefnim vodama i redu jablanova, jer dok peva pred očima mu se ređaju slike_arhiva tih predela.
Otpija gutljaj 'koka-kole' i, zagledan u crnu tečnost, kaže da votka popijena na Balkanu nema ukus one u Sibiru. Ovde se pije rakija. Ovde se pevaju narodnjaci. Sevdalinka je, kaže, balkanski bluz.
Ne zna da li će na leto održati i treći koncert na 'Marakani'. Spektakli ga ne fasciniraju, nema želju ni za takmičenjem. Ipak, ne isključuje tu mogućnost, ali bi mu više prijalo da u nekom klubu, sedeći na barskoj stolici, sa gitarom u rukama, zapeva i zasvira. Tada bi sa publikom bio, kako kaže, jedan na jedan.
Neposrednost i srdačnost u razgovoru sa Čolom tera vas da zaboravite da je pred vama onaj čuveni Zdravko Čolić. Njegova veličina i jeste, pored ostalog, u jednostavnosti. Mnogima tako nedostižnoj.
Odgovara na sva pitanja, ali nikad do kraja. Tek da zagolica maštu. Ipak, priznaje da je pesma 'Ničiji i svačiji' autobiografska. Pitam ga čiji je. Ničiji ili svačiji? Razoružava osmehom i odgovara pitanjem: 'Nije li to isto? Kada si svačiji, onda si ničiji'. Simonida Stanković
