Izvor: Blic, 28.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevidljivi heroj
Nevidljivi heroj
Da ni savremeni heroji nisu više ono što su nekada bili govori jedna fenomenalna pričica koja se ovih dana stidljivo prošvercovala kroz naše medije. Reč je, naime, o novom životu našeg pilota koji je u vreme bombardovanja Srbije oborio onaj čuveni nevidljivi američki avion. Pilot-heroj, koji je srpskoj javnosti takođe bio nevidljiv svih ovih godina, pronađen je ovih dana kako mesi kore i pravi oblande. U novi život ušao je silom prilika, jer je bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tehnološki višak u vojsci i, umesto da sa svojim simboličkim trofejom šparta po političkoj i javnoj sceni, ovaj mudrac je zaključio da je život čudo i da mu se samo treba prilagoditi.
Za razliku od većine drugih ljudi koji su svoje učešće u ratovima, revolucijama i demonstracijama višestruko kapitalizovali, ovaj heroj je odlučio da se na vreme povuče. Dok se drugi neprestano busaju u grudi i natrljavaju nam na nos svoje samoreklamersko herojstvo, tražeći od srpske javnosti simboličke ‘’spomenice’’ za svoj doprinos opštoj stvari, i od kojih decenijama u ovoj zemlji ne može da se živi (od partizanskih heroja, preko disidenata, do veličanstvenih boraca protiv Miloševića), ovaj čovek je fantazam slave, ordenja, svečanih akademija, ‘’spektakularne memoare’’ i moguću ogorčenost zamenio stvarnim životom u kome, obučen u beli mantil, svojim rukama mesi svoju sudbinu.
I ta retkost, ta normalnost, ta žudnja za stvarnim životom i njegovo nasmejano lice dok slaže kore za gibanicu govore o njegovom ljudskom herojstvu više nego sva silesija tekstova o obaranju onog aviona.
Za Zoltana Danija život se nastavio. To je dobar život, u kome pilot-heroj, poput zen mudraca, uzima sudbinu u svoje ruke. Ta sudbina je promenila boju - ona više nije maslinastozelena, ona je bela.
I to je samo dokaz više da borac ostaje borac. Pekar iz Skorenovca, jedna retka, dobra, optimistična priča.
