Izvor: Dzungla.org, 21.Jul.2013, 00:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesanica i bunilo zbog besparice
PROSEČAN čovek danas spava sedam sati. To je puna tri sata mawe nego što je bila prosečna dužina sna u pretprošlom veku. Uz to, sve je više krajnosti: s jedne strane, povećava se broj onih koji budni dočekuju zoru, a, s druge, onih koji su stalno pospani i dane provode kao u „bunilu“. I jedni i drugi, tvrde stručwaci, razlog za to treba da potraže u svom psihofizičkom zdravqu i životnim navikama. Jer, i nesanice i hronična pospanost mogu da budu posledica kako organskih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << tako i mentalnih poremećaja, ali su, mnogo češće, samo „danak“ pogrešnog stila života: kasnih izlazaka, gledawa TV programa ili, što je sve masovnije, sedewa ispred kompjutera do duboko u noć. Međutim, i oni koji ne žive po ovom klišeu često ne mogu da utonu u san „kao bebe“, nego se satima prevrću u krevetu i sekiraju zbog besparice, posla, neizvesnosti, porodičnih problema… Drugi, opet, od problema beže u san, pa kada im okolnosti dozvoqavaju prespavaju čitav dan. Iako je vreme potrebno da se nečiji organizam oporavi od dnevnih aktivnosti i pripremi za nove, stručnjaci tvrde da je sve ispod šest i po sati spavanja premalo, a sve preko deset – previše. – Smatra se da je za dobar noćni oporavak najvećem broju qudi u proseku potrebno oko 7,5-8 sati spavanja – kaže dr Slavko Janković, neuropsihijatar sa Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije. – S druge strane, poznato je da postoje ekstremne varijacije. Zna se da je nekim qudima za normalno funkcionisawe potrebno od dva do tri sata spavanja.Recimo, Nikola Tesla je spavao od dva i po do tri sata, a Tomas Alva Edison oko dva i po sata. Međutim, i Tesla je znao da je Edison oko podne dremao u svojoj laboratoriji oko 45 minuta, a Tesla nije, tako da je, ipak, Edison spavao duže od Tesle. Neki qudi spadaju u grupu takozvanih dugospavača, pa im za dobar oporavak treba od 10 do 11 sati noćnog spavawa. Kada je san još duži, smatra se da postoji patološko stawe koje se naziva hipersomnija, koje zahteva dodatna medicinska ispitivawa uzroka. Novorođenče, recimo, spava 16 sati dnevno, adolescenti oko devet sati, dok se sa godinama smawuje vreme potrebno za spavawe. Qudi stariji od 65 godina, u proseku, spavaju samo šest sati dnevno. Poremećaji spavawa, koje stručwaci razvrstavaju u osam kategorija, i kod nas i u svetu predstavljaju verovatno najčešće bolesti. Uzroci su različiti. Tako, recimo, stalan osećaj umora i pospanosti može da bude znak oboqewa srca, štitne žlezde, anemije, alergije na hranu, ali i upale bešike. Poslednje studije pokazuju da je mawak sna povezan sa smawenim lučewem glukoze. Ovakvo stawe vodi ka razvoju dijabetesa tipa dva. Ali, može dovesti i do bolesti srca ili moždanog udara. Istraživači su analizirali podatke koji su sakupljani šest godina na osnovu učestvovanja oko 1.500 ljudi u Zapadnom njujorškom zdravstvenom centru za istraživanje. Rezultati su pokazali da kod devedeset i jedne osobe, čak i nakon zdrave ishrane, nivo glukoze raste. Istraživači su uporedili rezultate onih koji spavaju manje od šest sa onima koji u proseku spavaju od šest do osam sati. Prema ovom istraživanju, manjak sna dovodi do pojave dijabetesa na nekoliko načina. Nedostatak sna prouzrokuje povećano lučenje kortizola, odnosno hormona stresa. U tom trenutku tolerancija glukoze je smanjena. Ove promene štete mehanizmima koji održavaju ravnotežu u našem organizmu. – Interesantno je da nesanicu i posledice koje ona donosi mogu izazvati i druge bolesti spavawa, kao što je prestanak disanja u spavanju (opstruktivna apnea u spavawu), poremećaji cirkadijalnog ritma spavanja, sindrom nemirnih nogu, periodični pokreti udova u spavawu… – kaže dr Janković. – Posledice koje nesanica donosi su višestruke, kako za samog bolesnika tako i za društvo u najširem smislu. Lečenje insomnije je moguće i podrazumeva manje upotrebu lekova a više primenu psihološko-psihijatrijskih tehnika, koje su uspešnije. U suštini, treba lečiti uzrok koji je doveo do nesanice, a kod esencijalne insomnije on, nažalost, nije poznat, pa je taj oblik najteži za lečenje. OpširnijeVečernje Novosti
