Izvor: Blic, 20.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemam veze sa Sergejom
Nemam veze sa Sergejom
Branislav Trifunović, mlađi brat Sergeja Trifunovića, krenuo je stopama starijeg brata i oca - postao je glumac. Trenutno radi predstavu 'Paraziti' u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. U planu ima još jednu ulogu, ali ne želi da otkrije koju.
Glumačku karijeru započeo je ulogom u švajcarskom filmu 'Dragan i Madlajna'.
- Moji filmski počeci su vezani za inostranstvo. Želim da nastavim sa radom u inostranstvu, ali mislim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je sada još rano - kaže za 'Blic' Branislav Trifunović.
Iako je imao mnogo sreće i zaigrao u stranom filmu, Branislav se pre glume bavio svim i svačim. Nekada je igrao košarku, trenirao je pet godina, ali bila je to samo jedna od stvari koje su ga okupirale.
- Imao sam bend u Užicu, i dugo sam radio na lokalnom radiju. Mislio sam da neću postati glumac, ali sam se u momentu naprasno odlučio da želim da budem glumac. Upisao ili ne upisao akademiju, odlučio sam da će mi to biti posao. Nije se niko mešao, ni otac ni majka. Otac nije ni znao da sam se spremao za akademiju, a Sergej je možda čuo jednom ili dvaput. Da se ne bavim glumom, ne znam šta bi mi bio poziv - objašnjava Branislav.
Ranije mu je smetalo to što su njegove uspehe ili neuspehe upoređivali sa Sergejevim, dok sada, kako kaže, sredina ima više problema s tim.
- To je problem sredine, to nije moj problem. Ovo je sve jedno veliko selo pa ljudima smeta sve i svašta: što smo mi braća, što ličimo ili ne ličimo. Mislim da imam da ponudim nešto što on nema, ne kažem da sam bolji glumac od njega, nego da smo jednostavno dve različite energije. Ne stojimo jedan drugom na putu - što je najvažnije - kaže Branislav.
Hobi trenutno nema, ali zato Branislav svoje slobodno vreme provodi pored šporeta.
- Kao student bio sam četiri godine van kuće, pa sam morao da se učim. Pričalo mi je dosta starijih kolega kako je kuvanje kao 'bensedin' i da je to fantastično. Tek kada sam počeo da kuvam, shvatio sam da je to stvarno fenomenalno i kreativno - objašnjava Branislav.
A da je kojim slučajem postao novinar, pitanje koje bi postavio sagovorniku bilo bi:
- Kako si? Nijedan novinar ne pita: 'Kako si?', nego svi gledaju kako da ti raznesu život na sitne komade. Mislim da bi novinari trebalo malo više da vode računa o tim ljudima s kojima pričaju, jer su ti ljudi ipak samo ljudi i imaju osećanja. Mirjana Pavlović
