Izvor: Blic, 27.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neću se više udavati
Neću se više udavati
Ovde je jako teško postići ono što zamislite. Ja sam se 20 godina teško borila za ovaj status i ovu poziciju. Opet, godina ništa spektakularno ne znači, ali jednostavno može da mi dozvoli jedno onakvo veče kao što je bilo u Galeriji fresaka pre par dana. Ja to zovem pražnjenje duše - rekla je Verica Rakočević za 'Blic' nakon njene revije kojom je otvorena 15. nedelja mode u Beogradu.
- Ono što je interesantno a vezano je za ovu reviju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sada jeste naziv kolekcije 'Poharana kultura', koji je dao Vuk Drašković, moj veliki prijatelj. Bili smo na ručku u jednom restoranu gde sam ja njemu počela da objašnjavam kakva je to kolekcija. Vuk je kum tom nazivu kolekcije i zahvaljujem mu se ovaj put.
A svoju karijeru kreatora Verica Rakočević započela je, po njenom mišljenju, jako kasno.
- Kasno sam počela ovim poslom da se bavim, imala sam 35 godina. Deca su mi bila vrlo mala, ušla sam u ozbiljan posao. Tačnije ostavila sam stalan posao da bih ušla u neizvesnost velikog posla. Tako da se ceo moj život narednih deset godina upravo svodio na to da ujutru ustanem rano, da odem do obdaništa, da odem u radnju, radim uveče do kasno, onda se vratim kući da uspavam decu i nastavim noću da radim. Faktički ja sam od svoje 35. do 45. bila apsolutni rob svoje porodice i svog posla. Ne bih menjala prošlost
O provodima u mlađima danima Verica Rakočević nema mnogo toga da ispriča. Kaže da je najveći provod za nju bio porodični ručak i dodaje da ništa iz svoje prošlosti ne bi promenila.
- Ne verujem da bih promenila nešto iz svoje prošlosti. Mislim da je pre svega najvažnije da čovek bude zadovoljan i srećan da bi mogao da projektuje to zadovoljstvo i za svoju decu. Mislim da sam, eto, ostala da se bavim poslom u nekoj firmi, kancelariji, čak se prihvatila toga da moj suprug bude uspešan, a ja sedim kod kuće i kuvam, perem, peglam i čuvam decu, uz dužno poštovanje prema svim ženama koje to rade sa zadovoljstvom jer je to njihov izbor, ja bih bila duboko nesrećna jer to nikada ne može da bude moj izbor. Tako da ne mislim da bih bilo šta menjala. Jeste da sada, kada vratim film unazad, žao mi je što više vremena nisam provodila sa svojom decom. Žao mi je, maltene ne mogu da se setim vremena kada su bili mali, što je sve tako brzo prošlo. Kada bih se vratila na početak, isto bih radila. Nisam verovala da ću stići u Rim
Iako je svakog dana veoma zauzeta, slobodno vreme Verice Rakočević se svodi na period između sedam i devet koje ona provodi u teretani. Naša kreatorka zna da ceni male stvari.
- Srećnom me učine male stvari u životu. Recimo, ako moj sin danas okrene telefon i kaže 'mama, volim te', mene može da usreći jedno čarobno veče sa prijateljima, ručak sa mojim prijateljicama, kada mogu da pripremim ručak za svoju decu. To su momenti koji me čine najsrećnijom. Sve ono drugo su lepi momenti, kupovina divnog nakita, putovanja po svetu, odsedanja u najboljim hotelima, sve je to lepo, ali mnogo manje lepo od onoga što sam malopre rekla.
O čuvenoj reviji u Italiji na Španskom trgu u Rimu Verica Rakočević kaže:
- To su bili čudni momenti, ja sam osoba koja ima strašno velike želje i koja postavlja velike zahteve i kada dođem do realizacije tih zahteva, onda mi postaju potpuno nebitni. Sećam se prve revije visoke mode u Rimu, zbog nje sam prodala stan. Nisam mogla da verujem da tamo mogu da dođem uopšte. To je ono čime se ja jako ponosim, jer, ono što kažem, imala sam prijatelje na veoma visokim funkcijama, ali nikada nisam to koristila da bih imala bilo kakvu materijalnu dobit ili dobit u karijeri.
