Izvor: Blic, 06.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nebo
Nebo
Paradoks naše kulturne situacije leži upravo u jednom malom detalju - u dnevnim novinama se svakodnevno pojavljuju ‘’reportaže’’ sa ludih noćnih provoda u gradu - izgleda kao da su naši mediji postali gladni slika ‘’džet-seta’’, koji podrazumeva igranje po šankovima, točenje galona alkohola i po koju pevačku ili glumačku personu u zagrljaju nekog zgodnog za slikanje. Ali kada beogradski ‘’noćni’’ život dostigne iskricu smisla i lepote, nema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fotoaparata ni medija, pompe, ni ‘’primera za ugled’’.
Prepuna Saborna crkva 3. maja, na Uskršnjem koncertu Beogradskog kamernog hora, odzvanjala je nestvarnom muzikom, anđeoskim glasovima ovog virtuoznog hora pod dirigentskom palicom maestra Vladimira Markovića, aplauzima i ‘’suzama od lepote’’ koje su grunule iz mnogih očiju na ‘’Tebe pojem’’ Pavela Česnokova i ‘’Blagoslovi, duše moja’’ Sergeja Rahmanjinova, i solo Magde Skračić.
Čudesno je i to što ovaj hor, u kome pevaju profesionalni pevači, i koji je svuda pobrao najlaskavije kritike, i bukvalno i figurativno, peva zbog lepote i za lepotu, što u srpskim uslovima znači - bez kinte, i bez pomoći bilo koje društvene kulturne institucije. A tamo gde nema para, nema ni medijske promocije, ni slave zemaljske - Beogradski kamerni hor, izgleda, peva za Slavu Božiju. I to nije mala stvar.
Kada se u crkvi (u kojoj ljudi stoje jedan sat) nekoliko puta prolomi gromoglasni aplauz, onda ne možete a da ne osetite istinsku vertikalu.
Dodir Neba.
Lepote i vrhunske umetnosti ima, kao što ima i publike za nju, iako bi se, sudeći bar po onome što nam mediji predstavljaju kao vrhunac dometa naših života, mogao steći potpuno suprotan utisak.
