Izvor: Blic, 23.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne volim brbljive muškarce
Ne volim brbljive muškarce
Maja Marković, pevačica grupe 'Luna', odlično podnosi priče kako je u vezi sa svojim saborcem Čedom. Te priče su u tabloidima aktivirane otkako je obnarodovan razlaz Čvorka i njegove dugogodišnje životne saputnice.
- Pričao ne pričao, u ovoj sredini naći će se oni koji će uživati šireći laži. Poslednjih godina su se pojavili ljudi koji to rade bez ikakvog pokrića. Ne znaju ništa o Maji Marković, pa izmišljaju gnusne laži >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje ne mogu ni da demantujem, jer ću samo nastaviti priču. A zarad sprečavanja takvih neprijatnosti ne vredi da se odreknem privatnosti. Dobro, ali ne pomaže to što i dalje živiš sa Čedom.
- Mi živimo zajedno kao veoma srećna porodica već godinama. Ja njega gledam kao oca i brata, on mene kao majku i sestru. Mi smo proveli zajedno veoma dug period i uspeli da isplivamo iz siromaštva u kom smo bili i prebrodimo sve loše trenutke. Zato je zaista ružno misliti o nama na taj način. Bilo je puno priča, kao da Čeda sebe smatra glavnim u grupi i određuje koliko smem da govorim u javnosti. Pričam onoliko koliko imam inspiracije. Nažalost, ljudi zaključuju koliko je ko pametan na osnovu toga koliko pričaš a ne šta kažeš. Uostalom, mnogi ne znaju da i ja imam i te kako uticaja na muziku 'Lune', u toj meri da Čedu ponekad veoma povredim. Kada tri puta prepravlja pesmu jer mu kažem 'možeš ti to bolje', naravno da će doći do svađe. Svakodnevne. Ali uvek kreativne.
Koliko je problematično biti devojka, a javna ličnost?
- Uh... Ne mogu svugde da izlazim, ne mogu da se opušteno ponašam. Dešava mi se da bih ustala u diskoteci da igram, ali može tu biti i neki paparco, pa da iskonstruiše da sam sa novim frajerom, iako je momak na slici neko kog ni ne poznajem. Zato se u Beču iživim jer toga tamo nema. Naši muškarci znaju da brbljaju o svojim vezama, pa moram i te kako da ih izanaliziram pre nego što uopšte pomislim na nešto više. Ne volim neozbiljne osobe. Niti mi je tako nešto potrebno, niti je neko takav vredan pažnje.
D. Boškovski
