Izvor: Blic, 30.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne vidim sebe kao deo estrade
Ne vidim sebe kao deo estrade
Ognjan Radivojević, jedan od najdarovitijih domaćih muzičara, nekoliko puta je obišao planetu uzduž i popreko - i kao dirigent 'Big benda' RTS, i kao šef Orkestra Gorana Bregovića, sa kojim je radio punih 12 godina, i kao vođa orkestra Zdravka Čolića. Svirao je pred predsednicima država i pred kraljevskim porodicama, a radio je i na albumima svetskih zvezda kao što su Igi Pop, Ofr Haza, Jorgos Dalaras, Sezarija Ivora... Tek nakon više >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od 20 godina izdao je prvi solo album 'U tebi kad me ima', koji je sinoć promovisao.
- Prvu profesionalnu gažu imao sam sa 13 godina, svirao sam mesec dana na moru. Od tada do danas u muzici sam radio ono što me je u tom momentu privlačilo, što je predstavljalo izazov. Solo album nije bilo nešto čemu sam stremio, nije me interesovao. Kada su se kockice složile, poželeo sam da muziku koja mi se vrti u glavi i otpevam. Značajan podstrek bio je što su me bližnji godinama nagovarali, dosađivali... Zbog čega ste čak dve godine radili na pesmama?
- Rad na ploči jeste trajao dugo. Nisam želeo da napravim album da bih se ubacio u trku za popularnošću, želeo sam da zabeležim muziku iza koje stojim, koju ću moći da čujem i za desetak godina.
Da li su tekstovi pesama biografski?
- Neke govore o mojim ličnim doživljajima, neke o mom pogledu na život. Veoma sam zadovoljan svim tekstovima. Teško je u današnje vreme ne stideti se gluposti koje se pevaju. Koji vam je najdraži stih?
- Po nebu ime pišem ti, gde god da lutam, da ga mogu videti. Dobijate li poslovne ponude iz sveta, budući da su vas tokom 12 godina, koliko ste bili šef Orkestra Gorana Bregovića, upoznali?
- U kontaktu sam sa ljudima sa kojima sam se sretao ili sarađivao u protekloj deceniji. Sviram ponekad po Evropi, produciram neke albume, ali nisam planirao svetsku karijeru. Sve sto sam u vezi sa muzikom sanjao kao klinac, već sam doživeo. Kažu da imate jedan od najsavremenijih studija. Koliko to košta?
- Košta više nego što realno mogu sebi da priuštim i više nego što je ikada isplativo. S obzirom na svetske studije u kojima sam bio i radio, nisam hteo da se osećam kao siroče u svom. Veoma sam ponosan na njega, Kvinsi Džons bi mogao u njemu da stvara i da mu ništa ne zafali. Govorili ste da na estradi dominiraju samoreklameri i šetači po medijima. Gde vidite sebe u svemu tome?
- Ne vidim sebe uopšte kao deo estrade, teško mi padaju sve one obavezne promoterske dužnosti. Nažalost, stvaranje muzike je postalo dostupno svima. Kafanski animatori su lideri domaćeg džetseta, pesme su instant proizvod - džank hrana za moderne generacije. Voleo bih da moje pesme okupe ljude kojima je muzika važna, koji slušaju s pažnjom i emocijom.
S. S.
