Izvor: Blic, 30.Maj.2016, 06:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnici: Našli smo planetu savršenu za vanzemaljce
Na planeti koja je udaljena od nas 1.200 svetlosnih godina naučnici su ukazali na mogućnost postojanja jednostavnog života, tvrdi nova studija objavljena u časopisu "Astrobiology".
Un planeta a 1.200 años luz conocido como Kepler-62 podría ser habitable https://t.co/ol45QEWsXW pic.twitter.com/egnAF1ECPB
Reč je o petoj planeti solarnog sistema - zvezdi "Kepler-62f". Ova planeta je oko 40 odsto veća od Zemlje, a njeno sunce je manje i hladnije od našeg.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Today is astronomy day! Are we alone in the vast expanse? Image is the Kepler 62 (thanks NASA) compared to our's. pic.twitter.com/svJNlwDTWx
Planeta je zbog svoje pozicije u sistemu dobila ime "Kepler-62f" i možda poseduje uslove za održavanje jednostavnog života, kažu naunici.
Pročitajte još
Kako je objašnjeno u novoj studiji, naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji i Univerziteta u Vašingtonu bliže su izučili situaciju zanimljive planete koja isprva nije pokazivala bilo kakve interesantne detalje.
Na osnovu sofisticiranih simulacija baziranih na obilnim podacima koje je sakupila letelica Kepler, naučnici su zaključili da je planeta "Kepler-62f" dovoljno topla zbog specifičnih sastojaka njene atmosfere.
Njena temperatura obećava postojanje tekuće vode što odmah otvara mnogo veće mogućnosti kao što je postojanje jednoćelijskog života. To bi omogućila i debljina atmosfere bogate ugljendioksidom koja bi kreiranjem efekta staklenika predstavljala plodno tlo za razvoj mikroorganizama.
Ipak, tačnu debljinu atmosfere i postotak ugljendioksida nije moguće precizno odrediti. Procene debljine se kreću između Zemljine i one 12 puta deblje, dok se koncentracija ugljendioksida kreće između Zemljine i one 2.500 puta veće.
Na osnovu simulacija je zaključeno kako bi planeta bila nastanjiva ukoliko je okružuje atmosfera izrazito bogata ugljendioksidom debljine od tri do pet Zemljinih atmosfera.
Visoke koncentracije ugljendioksida važne su u ranim fazama razvoja života, baš kao što je to slučaj sa Zemljom. Kisik koji je potreban za kompleksne organizme tek je znatno kasnije počeo nadjačavati CO2 zahvaljujući organizmima koji su ga stvarali fotosintezom pre 2,3 milijarde godina.
.jpg)
