Izvor: Piplmetar.rs, 19.Dec.2022, 19:32
Nasilje na mrežama bez granica
18.12.2022. 21: 15h
Svi anonimni. Brišemo sve što stane na put!!! Parovi, tračevi, slike, video snimci“ opis je profil couples_budva na društvenoj mreži Instagram, koji prati 612 ljudi, uglavnom maloletnika iz osnovnih škola u Budvi.
Međutim, prema državnim stranicama, međutim, administratori ne brišu sve što im smeta – neki anonimni osnovi gađaju vršnjake poimence, vređaju ih, često sa seksualnim konotacijama, etiketiraju decu i porodice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Piplmetar.rs << ružnim nazivima ih porodice …. )
Profili ovog tipa na Instagramu nisu jedini način komunikacije za crnogorske osnove, a sadržaj je praktično isti.laka meta za vršnjake -nasilnici.
„ Vijesti“ su imale pristup i prepisci nekih studenata iz Podgorice na Viber grupi u kojoj su uvrede redovna pojava.
Umesto da se dogovore oko utakmica fudbala, odlaska u bioskop ili uputstva za domaći, oni se često omalovažavaju, na različite načine.
Prema ri Prema rečima sagovornika „Vijesti“, pomoć sistema je teško očekivati i ona uglavnom izostaje. , a jedina mogućnost borbe protiv ovog oblika vršnjačkog naselja je roditeljska kontrola. Elektronsko nasilje traje 24 sata
Izvršni direktor Udruženja roditelja Kristina Mihailović
kaže da se mnoga deca i porodice svakodnevno suočavaju sa ovim problemima.
„I veoma im je teško reći da nemaju mnogo opcija na raspolaganju“, upozorava Mihailović.
Prema za nju roditelji nemaju mnogo opcija da scenario reši sistemskim putem.
„Nažalost, u situacijama kada se otvaraju različite grupe na društvenim mrežama, bez obzira da li su one tajne ili javne, u kojima se objavljuju svake problematične informacije, informacije mi kao roditelji nemamo mnogo opcija na raspolaganju. U takvim slučajevima nema pomoći policije, a nama je preostalo da ili sami istražujemo ko stoji iza ovakvih objava i da sumnjiv sadržaj javljamo određenoj društvenoj mreži. Mada, dosta sporo reaguju“, kaže Mihailović.
On ističe da je važno „razgovarati sa svojim decom i pratiti njihovo ponašanje na društvenim mrežama“.
”Važno je da koristimo aplikacije roditeljskog nadzora koje ograničavaju vreme koje na taj način provode, kao i sadržaj kojim pristupaju. S druge strane, posebno u godinama kada počinje da ih koristi, moramo da proverimo i njihovu komunikaciju sa drugima. Vrlo često mi kao roditelji nismo svesni, a ubeđeni smo, da naša deca nikada ne bi radila određene stvari, a na kraju se ispostavi da je nešto sasvim drugo. Deca svakog dana mnogo uče, i kako da se ponašaju i kako da budu tolerantni i poštuju druge… Naravno, ponekad će i pogrešiti, a mi smo ti koji moramo da budemo u toku da bismo na vreme reagovali“ .
Psiholog
Anđela Golubović objašnjava da su to primeri „klasične elektronske ili onlajn viktimizacije“. Jedna je širi potencijalna publikacija – incidente ili hiljade posetilaca mogu videti ponižavajuću sliku ili poruku na veb-sajtu ili samoj Viber grupi, za razliku od desetak ili više ljudi koji mogu da čuju nepriliku u školi. Drugi razlog je taj što se sajber maltretiranje dešavanja 24 sata dnevno, svakog dana u nedelji – nema odmora za razliku od posle škole, noći, vikenda ili praznika. S druge strane, često neka deca, posebno dečaci, znaju da minimiziraju uticaj elektronskog nasilja, jer ga razumeju i percipiraju na neki nerealan način, misle na neki način: nisam fizički povređen, nisam oštećen“ Nasilnička deca se ponašaju kao čopor
Golubović ističe da je „ detomrzac na društvenim mrežama – dete koje komentariše drugo dete sa pozicije prezira i mržnje, a njegovo ponašanje je motivisano dubljim osećanjem zavisnosti i ljubomore“. oseća kontrolu nad sadržajem samog materijala na internetu. Društvene mreže olakšavaju povezivanje dece istomišljenika, tako da se nasilna deca povezuju u grupe i razvijaju dinamiku čopora koji juri svoj plen. U virtuelnom svetu internet komunikacija odvija se psihološkim procesom dezinhibicije ili odvajanja, pa su deca Hrabrija u virtuelnom svetu“, naglašava ona. .komunikacija.
“Nije ni čudo što deca teže neurotičnoj mrežnoj komunikaciji. U studijama iz 2016. godine otkriveno je da ljudi sa narcoidnom strukturom ličnosti više koriste računare i telefone kao sredstvo komunikacije. Kod ove dece preovlađuje izuzetna sebičnost i umerenost ka sebi, a ova deca drugu decu oživljavaju kao objekte i nevažne objekte. Takođe ne osećaju empatiju kada nanoše štetu ili patnju drugoj deci, niti pokazuju bilo kakav osećaj krivice ili kajanja za svoj postupak. „Ova deca ne vide ništa problematično u svom ponašanju i stalno nude razna opravdanja za svoj postupak“, ističe Golubović. patološke odbrambene mehanizme, kao projekcije ili negacije.
„Projekcija je karakteristična za decu koja zlostavljaju drugu decu, a primer projekcije može doći do sukoba dece u situaciji sukoba u drugoj deci. deci. Primer projekcije je situacija u kojoj dete veruje da je drugo dete zlo ljudsko biće i da služi da pati. Psiholozi smatraju da je taj nesvesni mehanizam u osnovi rasnih, verskih i drugih predrasuda na internetu“, objasnio je Golubović. Kako prepoznati život vršnjačkog naselja
Psiholog tvrdi da postoji nekoliko pokazatelja da je dete života naselja.
“… A to su: dete je depresivno bez ikakvog razloga, gubi volju i entuzijazam za školu nedostatak i učenje, ne vidi drugu decu, (često) ne posećuje druge dece ili ih ne dovodi kući, lošije spava, neočekivano dobija lošije ocene u školi, pokazuje samopouzdanje, pokazuje samopouzdanje. Pažljiv razgovor može pomoći deci da se otvori. Ako sumnjaju da je dete života, roditelji mogu odlučiti da napomenu da su mnoge poznate ličnosti bile žrtve nasilja, pazar ih to ne bi podstaklo da se otvori“, kaže ona.
Golubović smatra da treba osuditi i „tihu veličinu”. Deca koja posmatraju, posmatraju i ćute najčešće misle da se to njih ne tiče i da ne treba da se mešaju, ili da ta deca nemaju kapacitet da se identifikuju sa života. Ta deca pomažu samo onima koji su im slični, a ne onima koji su isključeni iz svog ‘moralnog univerziteta’“, zaključuje ona. Više od 60 odsto dece u Crnoj Gori trpi neki oblik nasilja
Više od 60 odsto dece u Crnoj Gori doživljava neki oblik nasila nasilna disciplina u njihovom domu .
Ovo je ranije saopstio UNICEF i pojavio se da vršnjačko naselje na dodatnom internet predstavlja. Oni su poručili da je potrebna veća mentalnom zdravlju kako bi se sprečila samoubistva adolescenata, koji su jedan od pet vodenih uzroka smrti mladih od 10 do 19 godina u svetu.
„Slaba međusektorska saradnja i nedovoljno prijavljivanje slučajeva naselja, eksploatacije i zlostavljanja dovode do prestanka njihovog širenja, kao i visoke tolerancije na visokoj toleranciji društva prema visokoj toleranciji. Iz tih razloga će Ministarstvo rada i so cijalnog staranja, uz tehničku i finansijsku podršku UNICEF-a i Evropske unije, u narednih pet godina radi na izradi nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja”, saopšteno je
Ministar rada i socijalnog staranja Admir Adrović istakao je da je danas sve raširenija javlja u školama, prema ljudima koji su ponečemu drugačiji. Kada dete živi okruženo naseljem u porodici ili je žrtva naseljena u porodici, ono je izloženo traumi koja će se na kraju pretvoriti u trajni ožiljak sa kojim će morati da se bori do kraja života. Naš cilj je da svakom detetu obezbedimo bezbedno i zdravo okruženje u kome ono može srećno da raste i razvija svoje kapacitete. Ministarstvo rada i socijalnog staranja će ubuduće ulagati u razvoj i unapređenje stručnih kapaciteta stručnjaka koji rade sa decom žrtava i svedocima naselja. Takođe, pitanje naselja nije scenario pojedinca, već čitavog društva, a cilj nam je da unapredimo sistem podrške žrtvama naselja. Ulaganje u razvoj dece i obezbeđenje bezbednog i bezbrižnog odrastanja ostaje prioritet Ministarstva za rad i socijalna pitanja, jer su deca budućnost našeg društva“, rekao je Adrović. (E -a podsecaju da je prevencija i zaštita dece od svih oblika naselja, uključujuci i onlajn nasilje, odgovornost svih, socijalne i dece zaštite, zdravlja, zdravlja, javnog sektora, policije i policije. Deca uče iz onoga što vide i doživljavaju svaki dan. Ako dožive nasilje u kući, školi i lokalnoj zajednici, i ako su svedoci mržnje i uvredljivog govora u medijima, odrastu okruženi nedostatkom poštovanja i dijaloga. Kao odrasli, imamo odgovornost da budemo dobri uzori svaki dan i u svakoj sredini – kod kuće, u školama, lokalnim zajednicama, politika, sport, mediji, kultura itd. Svi mi snosimo odgovornost za izgradnju zdravog društva koje svakodnevno karakteriše poštovanje svakog deteta“, rekao je Huan Santander, šef predstavništva UNICEF-a u Crnoj Gori.
UNICEF poziva broj usluga podrške deci i porodicama u zajednicama i povećanje broja stručnih radnika u centrima za socijalni rad, kao i dečijih psihologa i psihijatara širom zemlje. )Opširnije
