Izvor: Blic, 16.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša muzika miriše na znoj
Naša muzika miriše na znoj
Na zakazani intervju (razgovarali smo pre njihovog koncerta na 'Egzitu', prim. aut.) Pavo Lotjonen iz grupe 'Apokaliptika' stiže izvinjavajući se zbog kašnjenja. Na njemu se jasno vidi da je premoren... i da jedva drži cigaretu u ruci.
Izgledate veoma umorno?
- Uh, baš vam hvala! Putovali smo šesnaest sati... Šta je za vas najvažnije na koncertu?
- Mi uvek želimo da damo sve od sebe, što znači, mnogo energije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i dobre svirke. Najvažnije je da ostvarimo dobar kontakt sa publikom. Za dobar rok koncert potrebne su tri stvari: bend, muzika i publika. Zašto obrađujete baš hevimetal pesme?
- Na početku mi smo bili klasični muzičari (sa akademije 'Sibelijus') koji sviraju violončelo. Takođe, svi smo veliki fanovi metala i rok muzike uopšte. Shvatili smo da želimo da pravimo muziku koja se razlikuje od drugih, iz čiste zabave. Svirali smo svega nekoliko puta godišnje na zabavama ili za prijatelje. Nismo planirali da snimimo album ili tako nešto. Jednom su nas zamolili da u Helsinkiju sviramo za rok publiku. Nakon nastupa, prišao nam je producent iz male nezavisne izdavačke kuće i predložio nam da snimimo album. Mi smo pomislili: 'Ovaj mora da je skrenuo!' Sve nakon toga je bilo veoma iznenađujuće. Od tada smo snimili još četiri ploče, a na turnejama smo skoro devet godina.
Hevimetal je po svojoj prirodi agresivan. Da li je tako i sa vašom muzikom?
- Naravno, i u našoj muzici ima agresivnih delova, ali mislim da ta agresivnost nije toliko važna jer ona služi samo za izražavanje nekih stvari, i smatram da je mnogo važnije da muzika bude ozbiljna, emotivna i snažna. Ne želimo da naša muzika bude plastična, ona mora da ima u sebi miris znoja i realnog života. U kakvim ste odnosima sa članovima 'Metalike'?
- Prvi put smo sa 'Metalikom' svirali 1996. godine, a od tada smo zajedno sa njima nastupali još nekoliko puta. Nedavno, u San Francisku smo nakon koncerta dugo razgovarali sa Larsom Ulrihom i on nas je pozvao na zabavu u njegovoj kući gde smo se ludo proveli. Prosto, mi poštujemo njih, a oni takođe respektuju nas. Čujemo da ste od organizatora 'Egzita' tražili da vam društvo pravi lokalna mis?
- (gromoglasan smeh) To je glasina. To nije istina. U stvari, nakon koncerta u Sloveniji rešili smo da se malo zezamo sa promoterima. Tražili smo jednu misicu ili dva gabora u bekstejdžu! Ne znam da li su vam rekli, ali Novosađanke su mnogo lepše od bilo koje mis?
- Stvarno? Drago mi je što to čujem. Pa, dobro, onda se ne bismo bunili da upoznamo neku od njih... Šta radite kada vam usred turneje dođe da dignete ruke od svega?
- Ponekad se umorim od putovanja, davanja intervjua, snimanja muzike. Ali sve prođe kada počnemo da sviramo. Uostalom, mi smo profesionalci, sve je to deo posla, mada je nekada zaista teško naterati sebe da izađeš na scenu i ubaciš se u raspoloženje potrebno za nastup... Na kraju, jedino što je bitno je da sviramo za publiku, i to nam daje snagu da nastavimo. To je život rok zvezde. A. N.
